Nova Evropa

Драгутин Којић, син покојног Оретена Којића, злогласног крагујевачког радикалског зулумћара у ћифтинском капуту, један из млађег нараштаја,

„мамелука, Г, Пашића, освануо је једнога, јутра, пред крај СОветекога Рата, у

лондонском посланству, са три млађа друга, и са декретом да смени Г. Јов. М. Јовановића, нашег тадашњег посланика, скупа са целим особљем лондонског посланства. Са дрским и изазивачким манирима. најневаспитанијих међу полицијским писарима радикалског режима, неразумевајући ни речи. енглески, ово изасланство тадашње србијанске владе (Г. Пашића. и Г. Протића) укочило је једним махом, у најкритичније дане за нашу народну ствар, цео рад у средишту савезничке политике, најважнијем поред Париза, и изазвало је, према себи и према Југословенима, пасивну резистенцију свију британских надлештава, друштава, и појединаца, дотле наклоњених нама. Чак и Еогејст Осе, тај познати узор коректности у међународном општењу, повукао се био у најстрожију резерву наспрам новопосланог отправника послова у посланству Орбије, тако да, је овај, након неколико мучних и непријатно проведених месеца у Лондону, морао бити повучен, те онамо упућен садашњи наш посланик у Лондону. Драгутин Којић вратио се тад у Београд, за шефа, кабинета, Господина Министра-председника; али се ту није дуго задржао, него је, напустивши дипломатску каријеру, пошао у Крагујевац, да наследи свога. оца у његовим пословима, и да као главни кортеш у оном крају даље служи своме господару. Као такав ушао је при последњим изборима у Скупштину, где се одликовао надменошћу, која, се спувавала чим би који опозицијони говорник такнуо претом празне фразе и недокументоване поставке овог радикалског штребера. Сад му је Г. Пашић дао портфељ Министарства Трговине, — тога министарства што је у последње време постојало само на папиру, будући да су му се начелници п чиновници размилели по мисијама и комисијама, секвестрима и репарацијама, док је заменик Министра, Г. Велизар Јанковић (председник Џоке-клуба. и Аутомобилског Клуба), пружио јединствен пример у историји парламентаривма, да са министарског места у Скупштини напросто призна оправданост свих замерака опозиције министарству које заступа. То министарство треба сада да извуче из глиба и води Драгутин Којић !...

А ко не зна, ко је Др. Војислав Јанић“ — Ако сте читали »Шта се чује« У »Новој Европи«, сретали сте се с његовим именом, или бар с његовим иницијалима и с алузијама на неке његове славне подвиге. Кад смо га први пут почаствовали нашом пажњом (21. марта, 1921), написао нам је једно писмо (које би вредело објавити, као докуменат морала, интелигенције, и писмености, новога Господина Министра, Вера), у којему прети, да би могао »лако доћи у Загреб — имам бесплатну жељезничку карту(!) — где би могло доћи до врло непријатних сцена између мене и Вас«; од тога доба посвећивали смо му у више наврата понеки љубазан редак у »Новој Европи« (пооледњи пут 11. јула 0. г., када смо изнели да је, након потписа. »Маркова, Протокола«, ишао напит Зрињевцем, из Прпићеве куће у Хотел-Кроацију), али — нити попа, нит од њега гласа, То је ишло тако, у »Шта се чује«, док је Др. Јанић био само посланик и лични доглавник Г. Пашића; али сад, у брк Господину Министру, треба нам говорити отвореније и с мање ироније, За, »џентлменество« овог веселог брата, (види карактеристику коју је о њему дао сам полузванични орган његове странке, пренесена у »Новој Европи« од 1.

158