Nova Evropa

године 1912 у дубини једне пећине [Tuc d' Audoubert, Aričze). То је необично зрео примерак раног вајарства, Тајна, како је дошло до овог дела, и њему сличних, изгледа да се с временом изгубила, јер од уметничких дела што их познајемо из идућих временских перијода сва су неизмерно нижа и безвреднија у сваком погледу. Али су људи кушали изнова, и полако долазимо тако до почетака наше повести и до првих споменика раног вајарства у Месопотамији и уг Египту. Чак до пре 5000 година наилазимо на трагове добро развијене уметности, о којој имамо да водимо рачуна).

Понајлешши познати споменици старе скулптуре, ископани у Месопотамији, датирају из четврте тисуће пре Христа. Тако је, например, дивни бивол од бакра, нађен на четири миље од града Ура, у једном од најстаријих храмова Тел-ел-Обејида (сада у Британском Музеју у Лондону) из година 3500 и 3300 пре Христа. После Месопотамићана, највише су учинили за развитак скулптуре Египћани, нарочито и у техничком погледу. Они су почели употребљавати најтрајнији материјал, увиђајући да он садржи у себи нарочиту способност да концентрише снагу. Они су дакле своју технику подешавали тако, да су замисли којима су желели дати израза још више наглашаване самом природом грађе из које су вајане. Стојећи пред њиховим најбољим статуама, човек осећа, да је мало споменика на свету којима се тако достојно одаје почаст свемоћним боговима. У том тесаном камењу, које задивљава већ самом лакоћом извођења, савршенство технике је у потпуном складу са дубоком замисли концепције. Египћани су дали човеку богове које он нити може волети нити мрзети, јер су они с оне стране добра и зла, већ пред којима он једино може завапити: „Чини самном што те је воља, јер ти си силнији од мене". Овим обличјима није потребан уверљи-

“) Супротно овом општем мишљењу историчара уметности: да се добра прехисторијска уметност за неко време притајила, да тек после, у историјска времена, поново процвета и дође до свога савршенства, вреди забележити мишљење нашег великог уметника Ивана Мештровића по овом предмету. Он је, каже, размишљајући чешће о овоме, дошао до уверења, да су прехисторијски примерци добре уметности били увек знаком развијене културе, будући да се развијена уметност без културе не да замислити. Ако су дакле одлични уметнички споменици нађени, или и рађени, по пећинама и примитивним обитавалиштима људи, то само значи да су ти људи, већ културни, доспели случајно — услед какве елементарне непогоде — у примитивне прилике живота, Уметност претпоставља извесну рафинованост укуса, која долази са цивилизацијом, па је немогућно замислити, да би примитиван пећински човек стварао дела уметничког савршенства још пре него што покуша ишта учинити за уреЂење свога обитавања и живовања,

330