Nova Evropa

завојевачи, који на мачу одржавају своје господство, а хришБани су водили цео економски живот Империје. Византијски су Грци на овом пољу водили прву реч, па су они у многоме натурили свој начин и манире и осталим потчињеним народима, а нарочито оближњим Словенима, Из ове турске индиферентности и византијског примера Словени су постали радишан, штедљив, и предузимљив народ. Богатство је постало мерило вредности људске, као што у ствари и јесте, кад су све остале вредности угушене у њима и резервисане за господаре; новац игра главну улогу у њиховој социјалној хијерархији, а богатство прибавља социјално достојанство, које цене несамо Хришћани него помало и Турци, „Чорбаџије“ су први људи у таквој средини, несамо по својој моћи, утицају, искуству, него и по личној својој вредности; они имају нарочито држање, отменије манире, говоре полако и разборито, Може се казати да се нигде у Краљевини не цени тако широко и високо ова врста достојанства као у долини Јужне Мораве и на странама Вардара. Византијски утицај и манири сами по себи, у последње време, отпадају као несавремени и непрактични за пословни живот, место њих долази утицај Запада; али пословне навике и енергија остају и даље као стечене особине. А без извесног поштовања материјалног богатства и социјалног достојанства, које одатле проистиче, нема подстицаја за рад, штедњу, и пословну активност. Без општега морала не може се ни привредни живот развијати, иако је у њему главни мотив лична добит, — где се радник и штедиша не цене, ту уопште нема радника и штедње, А привредни развитак је неминовност нашега друштва исто онако како је војска потребна нашој држави; без привредног богатства не може ни модерна држава опстати, сем ако неко не мисли да може један народ, попут Турака, живети од чисто политичког и војничког завојевања. Само, у том случају, нашем народу недостаје робље, Привредни живот има својих врлина и моралних мотива, а такве се врлине у овоме делу нашега народа интензивно и рацијонално гаје; те су врлине наш нацијонални капитал, исто онако како је чојство и јунаштво наше народно веровање, Такве су нам врлине утолико потребније што у нашему народу, са изузетком приморских и северних крајева,

уопште нема довољно смисла, воље, и прегнућа за модеран привредни живот.

У вези са грађанским моралом, стоји на завидној висини и породични морал. Турци у породицу нису дирали, јер се она срећно још у почетку тесно везала са хришћанском религијом, Турци су били ипак толерантни према вери, и вероватно је овај наслон на религију један од главних разлога што је породични и полни морал овога становништва остао и до данас на највишем ступњу.

133