Stražilovo

Б р. 46.

СТРАЖИЛОВО

729

део Хвостна и Призрен с облашћу и може бити Будимље и део старога Пидота. У Иуцићевом Зборнику српских споменика ка. II. стр. 30. има три препоручна писма за митрополита Јерусалимског Михајила и његове калуђере, унрављена кнезу и општини Дубровачкој, и то од кнеза Лазара, од Вука и од Ћурђа, која су примљена у Дубровнику последњег Августа 1388. год. Судећи по нечату на писму Вуковом и по оном, што се каже за печат на гшсму ђурђевом, рекао бих ја,

БРАНИЧ СРПС ПИ111Е ЈОВАН 1.) У ЕјебпГки ћгл г а18ко§а Ш аграко^а јеика, што на свет издаје југославенска академија, у петом свеску, и то у оном делу, што га је обрадио г. II. Будмани, пише исти г. Будмани на стр. 215.: N0 с!о1аи и п1Је^по§а ртаса; на стр. 219.: Бо1ам и паве упјете а шје и П1јес1110111 гјебшки-; па стр. 239.: вашо и паае угјјете а шје и гпј ес1пот гјеешки. Ја мислим , да овде ово и тјеЛпот погрешно употребљава г. Будмани. Госп. Будманија је по свој прилици помео I). Даничић у овој ствари. ђ. Даничић је заплео ову ствар тако, да, ко добро не пази, како он ово каже, може се лако спотаћи Он каже у Кјесшки, што га је он обрадио, на стр. 30., под Асаг: 1)о1аг1 XVI. ууека, и гјесшки 111 јесТпот. Овако, како овде каже Даничић, без сваке је сумње добро. Али ко се превари, па те речи поремети, те ни једном метне пред речнику, онда не ће остати у ниједном речнику, него ни у једном речнику. На Даничића се мора добро пазити, јер, што он каже, то је све на длаку измерено. Кад дође пред неодређену заменицу ко са ни сложену предлог, онда се тај предлог ставља између ни и ко. А као што вреди ово правило за нико, тако исто вреди и за ништа, никакав, никаки, никуда, никоји. — Ово правило вредило је и за стари словенски језик у најстаријим споменицима. Миклошић каже у своме старом словенском речнику на стр. 448-: Ни ргаеровШопе АтсШиг а. ргопотте: Н11 отт . когоже; им кт, комоу; "» нд когоже; нн нлд|, кммћже; ин с«» кммже; ип нт. укто емкдштђ; нн нг. уктоже; пн отг. уесогоже; нн нд уесош>же; нн оу уемв; пн о уеићже. — Тако и за српско-словенски вреди то исто правило, н. п.: ни за чик> волго, — Данич. речн. из књ. старина; да се ни оу чемг> не потвори. — Дан. речн.; вса мира сего слава ни вв чвтоже ми ввменена биств; ни на комб . — Дан. реч.; ни отб когожде, — Дан. реч.; ни отв когаре, — Дан. реч.; ни од1> когарг,; не боје се ни одв когарв зла,

да се тада, кад су нисма та писана — око половине августа 1388. — оба зета Лазарева десила у двору код таста свога кнеза Лазара, саветујући се и договарајући, шта да раде и како да се бране од свога и својих земаља најљућег врага и душмана, и размишљајући о том њиховом састанку и договору у Августу месецу г. 1388. не могу да не помислим на годину, која за том годином долази и да се не запитам :. да ли ћемо оба та Лазарева зета наћи уз таста њиховога и на бојпом нољу, на пољу Косову." ~ (Наставиће се.) ШГА ЈЕЗИКА. ЖИВАНОВИН. — Дан. речн. — Ево нримера нз живога српскога језика: О мало се браћа завадише, Да око шта, веће ни око иша: Око врана коња и сокола. Сри. нар. пес., 1Г. 627. У све подруме можеш ићи, али у дванаести ие иди ни ио што, — Срп. припов. од В. Караџ., 20.; Кад дорасте до удаје, рекне оцу, да не ће ни за кога поћи, који њене белеге не погоди, — Срп. прип. од В. К., 255.; Он јој одговори: .. Ни за што, само онако," — Сри. прип. 13.; Несретни зет царев сједећи на плочи морској живљаше о травици, која бјеше при плочи прирасла, вас бјеше већ поцрнио, аљине на њему изагњиле, на се не могаше познати, и ни од куда живе душе, која би га избавила, Срп. прип. од В. К., 252. ; Онда она пише свом оцу и каже му, да она ни за кога другог не ће но за оног јунака, који џилитом бедеме њиног града нребаци, — Срп. прип., 270.; Али они не смедну ни ио што, него он сам остане тако да спава, — Срп. прип., 42.; А ја јадан ни на кога немам, — Хер. пес., 216.; Нијесам се ни с ким загледала, — Срп. нар. пес. од Петран., 151.; Ако би рекли: ходи с нама да вребамо крв, да засједемо правоме ни за што, — Ст. Завјет. Данич., стр. 536.; Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зла, Ст. Зав. Дан., 538. Број један може да се изједначи по значењу са неодређеном заменицом неки, н. п.: Ишавши он задуго дође у једап царски двор па уђе у башчу, Срп. прип. од В. К., 264.: Био један цар, па имао три сина и једну кћер, коју је у кафесу хранио и чувао као очи у глави, — Срп. прип. од В К., 7.; Био један цар иа имао три сина и пред двором златну јабуку, — Срп. Прип. од В. К., 15.; Био један сиромах човек, па се нрибије у некаква богата човека да служи без погодбе, — Срп. Прип., 40. По што пак један узима значење неодређене заменице,