Učitelj

ЗА РЕФОРМУ НАР. ШКОЛЕ 667

дишњег школовања добија мању почетну плалљу од слумситеља онога Министарства које поставља училаеља.

Многа права која имају и најнеписменији сељаци одузета су учитељу. Учитељев се глас не може чути ни у Народној Скупштини ни у Окружном Одбору. Он не може бити редован члан Просв. Савета а у месном школском одбору где треба да је он све и сва — он је само Пословођа! Учитељ не сме боловати дуже од 2 месеца према распису Министарском нити писати по новинама !! Он не може осуствовати од школ. дужности ни због личног усавршавања у својој струци. Учитељу су затворена врата даљем напредовању и каријери која је омогућена свима Чинов-. ницима у свима струкама. |

Надзор над основним школама ниди је инструктиван, нити зашлпићава училлеља од обести и самовоље кметовске, а врховна, просветна централа не даје никаква импулса за покретање целокупног просветног живота.

Више од 2500 учитеља и преко 1300 школа и месних школ. одбора и 17 окружних школских одбора стоје под управом једног јединог чиновника у Министарству Просвете који има да радим на администрацији и да суди учитељима по разним кривицама и да води рачуна о попуњавању упражњених учитељских места да реферује Министру о свима пословима Министарства да реферује Просв. Савету о свима питањима која се тичу основне школе, да води надзор над школама, да расправља спорове између учитеља и школских власти и да врши све послове и дужности које му Министар одреди!...

Добијање учитељских места стечајем, премештаји учитеља, ислеђивање кривица и поступак, кажњавање, награђивање учитеља, отварање и затварање одељења, отварање приватних школа, плате учитељица и плаћање станарине удатим учитељицама све је шо ц много шлто шлаа друго у нашем школ. законодавству непоштуно и неуређено. Ове је то давало повода многим расправама, у јавности и произвољном тумачењу закона на штету, појединаца, жалбама код Државног Савета и т. д. -

Све су то ствари које дубоко засецају у развитак школскога живота и све би то требало регулисати.

Из свега, овога што смо само тангирали на периферији нашег школског организма види се: да је неопходно нужна реформа нашег школског живота и наше основне школе.

То су увидели већ и меродавни фактори. Има већ 4—5 го-

43%