Učitelj

УЧИТЕЉУ СЕ НЕПРАВЕДНО СУДИ 669

турни живот дотичног народа. Није учитељ у данашњем савременом друштву само онај, који учи децу читати и писати него је учитељ једини члан интелигентнога друштва, који долази у непосредан додир с народом, те му такав његов положај даје највише прилике, да упозна темељно народну културу и друштвене потребе, као и сам начин народнога живота, који треба упућивати правцем напретка и прогреса. И доиста, зар може неко корисније послужити просвећивању и у опште култивисању свога, народа од народнога учитељаг Не.

Већ по овоме се види, да оно прво мишљење не може издржати ни најобичнију критику јер не одговара природном положају једнога народнога учитеља према општим културним и политичко-просветним питањима народа. Треба знати, да је наставник основне школе у питањима просветне политике, па иу свима другим јавним питањима оно, што је у школи према својим ученицима и према уверењима, што владају друштвом, коме он служи и за које он ради. Сврха рада народнога учитеља у данашњем културном животу састоји се у томе, да од народне омладине створи људе, који ће у јавном животу бити активни и продуктивни чланови друштва. А крајни циљ учитељеве тежње огледао би се у томе, кад би он све радне силе хетерогених елемената, које запљускују живот нешега народа, измирио, здружио и упутио правцем, који одговара интересима народних потреба, и тежњи. Можда ће нам се рећи да је данашњи народни учитељ немоћан да у свом тешком подузећу пожње успехе% Али треба, имати на уму, да ће развитак модерне школске политике и развитак савременога друштвенога живота донети остварење овога, принципа. Јер савремено друштво жели, да се опрости аукторитизма појединих струја и да синтетизује у јавним радницима све своје елементе, па и оне, који се један другоме противе. Данашње друштво тежи да у целини постане слободно и зато ће рад слободнога друштва пре и више одговарати општим народним жељама а мање сепаратним тежњама појединих струја.

На основи изложенога јасно је, да служба народнога учитеља. не престаје онда, кад откуцава школски час. Учитељ служи својим животом више него својим радом у школској соби. И тај и такав рад народнога учитеља не може се означити као неко његово пожртвовање или лична жртва, или као нека његова слава, или, пак, као посебна заслуга. Не, то је његова званична дужност. Та дужност гони учитеља на чист и светао живот на штедњу и