Ženski svet
11 КЕНСКИ ОВЕТ. (2
не само радом телесним, спољним и унутарњим, па и онда, кад се одмара и кад спава, него и осећајима и мишљењем; троши се осим паре у мрвицама и капљицама најситнијим, које непрестанце с њега падају пли се у њему растварају па избацују иза њ, те морају се и не престанце накнађивати, а то се чини храном, јелом и пићем.
Од хране прави се крв, а од крви сви уди и то од беланка снага свију удова, који се непрестано троше; јер су ови највећма подложни кварењу, распадању, растварању. — Угаљ се троши у телу, као и на пољу, за огрев, он у телу тихо згара, и тим се изводи потребна топлота у телу, а треба је млого, особито у ладном месту, па за то треба угља млого више него беланка. — Маст је у телу наспреман угаљ, који се онда троши, кад га нема доста у јелу и пићу; ако ли га је у јелу и пићу премного, онда се претвара у маст, па се свуда у телу навата као наталожи, наслаже. Маст п угаљ могу се једно е другим заменути, ал треба угља 27, пута више: на место 100 мрвица масти, треба, 230 мрвица брашна, јер то је овде угаљ, или треба 234 мрв. шећера трстаног, или 256—282 мрв. шећера грожђаног јери то је овде угаљ. Ови се замењују. Кад нестане масти и угља, онда се троше и сами уди, снага, беланак, али, нити може овај сасвим да замене маст и угаљ, нити ови њега, јер уди и снага су као оно парна машина, а маст и угаљ огрев за њу.
Беланка ил хране за снагу има највише у сиру, у варивима, у месу, у јајима и у житу, а најмање у поврћу п у воћу. — Угља или хране за огрев има највише у брашну од жита и варива, у хлебу пи у шећеру и у мастима. Од земљаних стихија треба телу највише кречна фосфора, луга и соли, а ових има од природе у дотичним јелима довољно, тако, да се не морамо башка старати за њих; а беланка, масти и угља нема у свакоме јелу једнако, те ваља знати, колико их у ком јелу има, и колико коме ових треба, да се одржи на снази.
Има, и воде у свима јелима п пићима, и у некима тако много, да је у свако 100
грама дотичног јела и пића по 80—90 гр. и више сама вода, а само је по 10 пли 20 гр. снажна храна; па само је у неким јелима више снажне хране а мање водени ово је тако голема разлика, да ваља то сваки тачно да зна, особито домаћица, те да зна колико којим јелом и пићем себе п своје оснажи и нахрани.
Данас се држи, да треба на дан хране: детету од 1, падо 6 година 20—80 грама беланка, 80—45 масти, п 60—90 угља; детету од 6—15 година треба 70—80 гр. бел., 40—50 масти пи 250—400 угља; зрелом човеку и жени треба 90—120 гр. беланка, 44—855 мас. и 400—500 угља; а старим људма 80—100 гр. бел., 50—66 мас. а 250—850 угља — на дан.
Оброци су ови различни још и по навици, по раду, п по богатству: отуда | једе неки много, а други боље прође о | малом; радници требају више, него нера- | дини; богати једу више те горе пролазе | него сиромаси, и поједу више у масти и | шећеру, па и то им на горе стане, а сипромаси се хране више брашном, па остају здравији.
Ал није довољно само примити у себе | толико хране, него мора та бити добра и добро зготовљена, да би је желудац пробавити могао; а зготови се кувањем и пецивом, и додавањем зачина; па и опет остане не пробављено у деце побау старијих љиди и до 10 од 100 грама, особито биљне хране.
Па сад да прегледамо бар најглавнија, јела и пића и да видимо, колико у ком има вредне хране.
У 100 грама меса говеђег само је 16— 20 грама беланка, 55—76 водеи 1—15 масти. Највише је беланака у средње дебелом и у мршавом месу; највише је масти у дебелом, а највише воде у мршавом, али је осим масти оно друго близу подједнако. —- У телетини је у 100 гр. 19—20 беланка, 73—78 водеми по 1—7 масти. — У овчевини и у јагњетини је 1517 бел. 48—78 воде, и 6—386 масти. — У свињетини је 14—920 бел. 4716 вода пи 7—87 масти. — И у месу од бубрега, срца, језика је 14—20 бел. 1—17 масти а 64—70 вода. — У сувом говођем као п сувом евињском месу, —
пи = =——
|