Ženski svet

| ј

Бр. 1. ЖЕНСКИ СВЕТ 4438

О СОМ _

Ко

55 = ЛИСТАК. 4

15 7 0 065 о

/ | Моја прва љубав.

= — Хумореска. —

Баш оно, од чега сам највише стрепио, плашио се и страховао да ме не снађе _—- баш то ме је задесило. И мене, једног лепог мајског дана погоди право у срце

6 „аморова стрелица“, зададе ми тешку повреду и ја подлегох њој и постадох роб љубави.

Мој „идеал“ беше једно земаљско анђелско створење — једно лепо плавооко девојче — пупољак од руже, у најлепшем цвету своје младости. |

Ја сам је први пут запазио, кад је са матером једне недеље из цркве излавила и очи ми замакоше за њом. Пратпо сам је оком све донде, док је нисам са свим изгубио из вида. Те ноћи био сам веома узбуђен и узнемирен и она ми је прошла без сна. Мислио сам само о њој и желео сам час пре да сване, да прошетам њеном улицом, да је опет видим. Ноћ ми се учинила читава година, никад ми није била дужа.

И дан освану, кога сам једва дочекао као озебао — сунце и ја се упутих право њеном улпцом. Спазих је баш где седи крај провора п задржах своје очи подуже на њој, па затим је поздравим, ма да тако што нисам никад чинио, да се п „непознатом“ јављам. Е, али свако правило, има свога пзузетка. Она је дакле била једини изузетак за мене и бадава, морао сам пустити срцу своме на Ви пошто разум не беше кадар да срце победи.

Она ме је поздравила веома нежно и љубавно анђеоским осмехом. Ах сећаћу се целог живота свога, тога првог. њеног слатког осмејка, који је у стању да п болеснику лека да; да укроти и најгорег тигра и шакала; да стиша чак и онај бесни оркан п да разнежи најокорелијег вликовца ....

Сваким даном све сам већу љубав наспрам ње осећао. Пролавио сам преко дан неколико пута њеном улицом п виђао је увек где седи крај провора. Она

ме је вазда љубазно и пежно отпоздрављала. Највад решим се, да јој пскажем оно, што одавно у своме срцу тајим. „Нека и она знаде за уздахе моје п јаде, али нисам имао довољно енергије да јој усмено своју љубав изјавим, већ поверим хартији. Ах, јадна хартија! Шта тип није претрпила тада од мене. Да је хартија нека жива ствар, „изашла би из коже“ од оних мојих уздисаја и љубавиипх болова што сам Јој открио, ал овако могао сам јој слободно задавати муке п болове, пошто је мртва ствар. = Дакле, пошљем јој писамце по своме верном слуви. И сада оветим неку милину на срцу и сад мп срце почне јаче да куца, кад се сетим оних њених речи, које су биле одговор на моје писмо:

„Исту такву љубав гајпм и ја паспрам вас, као и ви наспрам мене. Ја вас љубим и верујте искрености мојој“

Тај дан беше за мене најлепти дан у животу и ако је за друге остале људе био кишовит, мутан и туробан. Киша је на пољу запста падала, али се ја на њу нисам ни осврћао; нисам је нп погледао. Мене је сунце среће било огрејало п ја сам био потпуно задовољан својом судбином. Да ми је тога дана пеко и шамар опалио, ја бих га трпељиво снобио — не бих му зајам вратио. Чак бих се тога дана измирио и са мојим највећим пепријатељем. Е, али љубав није шала!

После њеног одговора на моје писмо, био је и наш први љубавни састанак. Састали смо се у оближњој шумици, која је одмах изван вароши; ту смо п „усмено“ једно другом изјавили оно, што нам на срцу лежи п заклели ве да ћемо једно другом бити верни.

После изјаве љубави, следовало је пебројено слатких пољубаца пи топлих вагрљаја. И сад, после толико испијеппх чаша, пуних горчина, што мп је овај