20. oktobar

Довитљивост

Ири,

Стаклоресци ме дају стакло ми за мале поправке, нето траже да се донесе објект који треба да се застакли,,

— Прозор је узидан, па ни сам успео да га скинем!

Поштанску мрежу треба ослободити несавесних и

бирократа

па сам 4' новембра У Херцег • Нови, где сам био упућен на лечење. Одмах сам упутио некф за мене веома важна писма, у Београд. Међутим, адресати су их примили десет дана касније,

Узстуд сам очекивао одговоре, који су имали утицаја ва рок мога лечења. Не примивши ништа, вратио сам се после петнаест дана. По мом повратку добио сам пошту стиглу после мога одласка из Херцег · Новот. Између осталог и важно препоручено писмо упућено аБЕРНЕ РАД Е ==

„ДР =

=== | |

зисном 13 новембра, које је У Херцег - Нови стигло седам да ва касније и, разуме се, није

ме више затекло.

и градским посластичар" ницама до недавно није било скоро никаквих колача, Ако их је и било, ти колачи су већ у рано јутро распродавани, тако да су посластичарнице по цео дан остајале празне, без иједног колача. У броју 156 од 21 октобра објавили смо карикатуру М. Пешића, којом је критиковано стање У градским посластичарницама,

Руководиоци градских поспастичарница су у последње време повели мало више ра чуна о снабдевању посластичарница колачима. Сада се по градским посластичарницама могу наћи колачи, али још их нема у довољној ко личини да би се могле задовољити потребе потрошача, Сем тога, колачи који се сада продају веома су мали, а цена им је још увек 4 динара,

Београд има мало биоскопа. Број биоскопа никако не може да задовољи потребе Београђана и зато је редовно пред свим биоскопима у свако доба дана,

а увече нарочито, велика гу жва. Пред благајнама су се стварали велики редови, у скојима је често од стране оних

који дуго чекају, долазило до разних испада. »20 октобар« је

Распитао сам се и сазнао да мије редак случај) ованвог 3акашњазања поште ка овој ли нији.

Сматрам да се овакав бирократсни однос не сме оставити. Требало би решити ту »скри залицу« и пронаћи бирохрату, јер писмо које од Београда до Херцег · Новог путује седам дана, негде мора да лежи. Зацело ке у авиону!

Изгледа да поједини спумбеници пошта, који тако несавзе“ сно обављају своју дужност, заборављају да у нашем Закону о државним службеницима постоји санкција за наношење штете странкама нехатним или злокамерним вршењем дужно сти, Јер, убеђен сам да моје (незгоде због закаснеле поште нису једине. Стога би бипо корисно да сви они који су погођени закашњавањем поште, ја ве то или Главкој пошти у Београду, или да објаве преко ли-

стова,

Б. СМИЉАНИЋ

ироз рубрику »Фронтовци хритикују« доносио критике таквог

· стања пред кашим биоскопима,

Да би се ти редови бар до некле смањили заведена је пре неколико дана по премијерним биоскопима претпро“ даја карата, Претпродаја се врши сваког данс пре подне од 10 до 12 часова,

београдским ресторанима не влада примерка чистоћа и ред. Наиме, просторије мкогих ресторана су прља' ве и неуређене. Не може се рећи да је то општа појава, али нажалост, мора се констаговати да има доста ресторана У којима чистоћа није на завидној висини, Нарочито пада У очи, да су чаршави по столовима

По многим

често толико прљави да је не-|

пријатно узети са стола ма шта за јело. У броју 156 од 21 окто бра донели смо карикатуру о прљавим чаршавима по ресторанима. Стање по ресторанима није много поправљеко. Простори-

је се мало чешће чисте но де сада, сали чаршави се јеш увек ретко мењају. Још

увек се у угледном рестора“ му »Цар Душан« и у другим, мањим, могу маћи по столозима зеома прљави чаршави.

Стварају се услови за будући развој наше кинематографије

Овогодишњи радови на подизању филмског града приводе се крају

„Извести радове у вредности од 1,5 милијарде динара на подручју кинематографије и то за изградњу филмског града крај Београда, биоскопских дворана, путујућих био. скопа и за проширење филмских

| предузећа за пронзводњу филмо|| ва“. (Петогодишњи план — члан | 17). % епосредно по ослобођењу земље, наши људи су мо-

гли са биоскопског платна да виде први пут догађаје из нашег живота и да први пут чују свој језик. У почетку су то били само журнали и разни кратки филмови. Само нешто касније, на екрану се појавио наш први уметнички филм „Славнца“, да бисмо већ данас, нако у тешким условима, снимали неколико већих, домаћих уметничких филмова.

Али да би и у филмској индустрији постигли коначну независност од иностранства и да би, што је још важније, овековечили нашу данашњу стварност Петогодишњим планом у близини Београда је предвиђена изградње _ Филмског града, будућег центра наше филмске индустрије. Већ почетком ове године на врху шумовитог Кошутњака отпочели су први радови на плодизању Филмског града, чија ће изградња до потпуног завршетка трајати укупно пет го-

дина. У почетку је, по плану Комитета за кинематографију, било предвиђено да се у току

ове године подигну само две зграде — лабораторија и атеље. Али убрзо затим донесен је

други план, по коме ове године треба да се изгради укупно шест зграда и то: лабораторија, монтажа, атеље, два магацина и котларница. Извођење свих ових радова преузело је на себе републиканско грађевинско предузеће „Раковица“.

Припремни радови и копање темеља

Пре него што се почело са радовима на самом граду, било је потребно да се великом броју радника обезбеди у близини градилишта смештај и исхрана, пошто је најближе насеље при“ лично удаљено од места где се подиже Филмски град. Већ маја месеца подигнуте су зграде које су могле да приме око 150 радника, затим је изграђена пространа трпезарија и кухиња, као и посебна зграда ва купатила са тушевима. У оквир припремних радова спадала је је и инсталација водовода до градплишта,

Молим вас, где бих могао бити лобро премоћиште» — Видите у „Паласу“!

до

ТАМО —АМО ПО БЕОГРААСК

— Ово нијс хотел, него канцела» рије државног осигуравајућег завог Даљ, Видете у „Експелзнору“";

= Ово није хотел, овде су курсисти,. Видите у „зЗанатском дому“4

Радови на бетонирању лукова на атељеу

Завршетком _ припремних радова, истога месеца су отпочели и радови на самом граду. Тада се приступило земљаним радовима који су обухватали, поред копања темеља на зградама, и нивелисање терена око читавог градилишта. На тим радовима је у току лета учествовала и студентска радна бригада „Милинко Кушић“,

Копање темеља у почетку се вршило само на две зграде, на лабораторији и на монтажи, На осталим зградама — атеље, котларница и магацини — земљани радови су почели тек почетком августа месеца, јер се све до тада чекало на дефинитивне

на

ја. Унутрашњи део радова атељеу извршиће се зими. Према првом плану Комитета

за кипематографију, радови на Филмском граду пребачени су

за 130 од сто. Ван предвиђеног плана израђена су два бункера за смештај лако запа-

љивих материја и једна трансформаторска станица.

Радови у идућој години

Идуће године наставиће се

још интензивније са радовима на изградњи Филмског града, како би са својим најмодер-

нијим постројењима, могао што пре да користи нашој младој филмској _ индустрији. _ Према

Поглед на зграде монтаже и лабораторије

планове и статички обрачун. На једном магацину неће се радити ове године.

Радови предвиђени овогодишњим планом налазе се у завршној фази

Одмах по завршетку земљаних радова отпочело се са зидањем. Нормирани рад, правилна организација посла и такмичење умногоме су допринели да се посао брзо развије, тако да су већ данас две зграде скоро потпуно готове, док се на осталим трима зградама груби радови налазе у завршној фази.

Зграда монтаже је готова и спремна за усељење. Простор који она захвата износи око 600 квадратних метара. У згради лабораторије остало је још да се поставе подови, прозори и врата и да се изврше још неки дру ги, ситнији завршни радови. На атељеу, гиганту Филмског града (ширина зграде је 30 метара, дужина 60 а висина 20 метара) завршава се бетонирање великих лукова и плоча. Магацин. је већ покривен и припремљен да у току ове зиме послужи као атеље. На згради котларнице монтира се кровна конструкци-

— Ово није хотел, врши се реконструкција за радиостаницу, Види те код „Империјала“!

плану Комитета за кинематогра- |

фију догодине ће се подићи низ нових зграда. Ту је, пре свега, управна _ зграда која ће имати приземље и два спрата. Заједпо са већ подигнутим атељеом, изградњом још три нова атељеа (два мања и један исти као данашњи), створиће се једна засебна целина. Зграда за уметничко особље располагаће већим бројем посебних гардероба, у којима ће се глумци спремати пред почетак снимања. Поред ових зграда, у току идуће године изградиће се још два магацина за смештај декора, велика столарска и сликарска радионица, затим термичка централа, _ магацини за чување филмова, гаража и мала зграда пријавнице. Читав овај, такоззвани уметнички део, оградиће. се лепом оградом.

У станбеном делу Филмског града, који ће бити у близини, предвиђена је изградња великог броја станова за око 2.500 службеника. Идуће године биће подигнуто неколико вила за по Једну и две породице као и неколико станбених зграда. Исто тако догодине ће се изградити један део улица у самом граду,

ИМ ХОТЕЛИМА...

хотелу

— Ово није хотел, него канцеларије градског предузећа за друштвену исхрану. Видите у „Касини“;

ГРАБАНИ БЕОРРМА

Како треба спречавати шпекулисање млеком

последње се време често чује У и пише о све већој и безобзирнијој шпекулацији млеком. Међутим, колико она има разних облика, са колико се разних трикова служе несавесни продавци, да би згрнули за што краће време што више новаца, имамо највише могућности да видимо ми, трошаринци.

Циљ ми је, стога, да износећи низ тих примера, укажем ма пут којим би се, можда, могла, ако не спречити потпуно, а оно локализовати злоупотреба са овим артиклом, тако неопходним за децу, слабе и болесне, па и за све радне људе.

Већина млекаџија, долазећи у град, обично доноси, поред две канте са млеком, и једну са водом. Преласком на трошарински рејон, они мешају воду им млеко, додајући мању коли. чину млечнога праха из конзерви. Још безобзирнији мешају и пасуљни прах, брашно, па чак и штирак. Приличан број млекара има своје „станице“ у граду где своје количине млека употпуњују и „млеком“ „препарираним“ у „станици“ од млечног праха.

И то није све против чега се треба борити.

Хигијенски су услови такви да 6. збиљно забрињују, јер већина млекара враћа пуне канте у село. ИМ то чега пуне Најразноврсније робе, а веома често и — помија. Многе су канте на. чињене од _ плеха добијеног од ку. тија од конзерви. Оне брзо оксиди“ рају па постоји опасност од тровања. Свему би се томе могло стати на пут када би се повела већа контрола, тојест, када би се водило рачуна о томе шта све чине и где све свраћају млекари, бавећи се у граду и рашчистити са овим „станицама“ штетним по здравље наших грађана,

Оно, што је још важније, то је да органи градског санитета долазе на трошаринске станице у време кад стижу млекари и да, испитујући квалитет млека и хигијенске услове, све ненсправности изложе оштрој казни,

Јер, ако Беотрађани већ плаћају млеко 20 динара у слободној продаји, нека га бар пију чисто и добро. А несавесностима овакве врсте треба енергично стати на пут.

Стеван Ђ. МИЛИЋ Ђакона Авакума 100

Треба установити

казне за ене који

не поштују умесне објаве

У свим трамвајским колима постоји опомена која упућује грађане да „ситан новац за карту припреме унапред.“

Данас се карта наплаћује одмах при уласку у трамвај, стога је, разумљиво, неопходно припремити новац пре уласка, како се не би кочило нормално улажење,

Међутим, мало је оних који припре-

мају новац унапред и улазак се, то“ га радни, кочи.

Да би се и са те стране побољшало стање у трамвајима, ла би се улазак одвијао нормално и без застоја, тре“ ба несавесне навићи на припремање новца унапред, а то се још једино може постићи ако кондуктер одбије ла прими крупан новац, а путника који нема ситнине да скине на првој станици,

Бранко ГУЦУНСКИ

Градиштанска 12

. је је

— Каква „Касина“ сенгуриФ већ претворили у силос! Овде је сигурвије,