Borba

Субота, 29. октобар 1960. | 5 3 « БОР БА Страла 5

КАКО СТАЛНА ПРЕДСЕДНИШТВА ЗБОРОВА БИРАЧА У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ ПОД-

Смедеревска Паланка, октобра

Народни одбор општине у Смедеревској Паланци често има необичне госте, Кадгод нешто у некој изборној јединици запне, у општини се појаве групе грађана, чланови сталних председништава зборова би рача. Сусрети обично почињу питањима;

— Интересује нас, друго ви, има ли каквих новости о закључцима нашег последњег збора бирача.

Стална — председништва зборова бирача, састављена од представника месних организација Социјалистич ког савеза, постала су у из весном смислу посредници између бирача и – органа власти или „тачније речено, нека врста контроле грађана.

У граду се дешавало да бирачи на зборовима тражедасе нешто решиа да одбор на њихове предлоге и сугестије заборави. Тако је било и са занатским услугама. Бирачи из удаље них делова града су на збо ровима у својим изборним јединицама указивали на потребу отварања ковачких и још неких занатских радионица. Али, одбор није предузео готово ништа. Он да су бирачи пошли другим путем. На конференцијама Социјалистичког са веза почели су да критикују неодговорност одборника и спорост надлежних органа у спровођењу усвојених закључака зборова.

Повод за нове облике интервенције

Одбори организација су дошли на идеју да оснују стална председништва 360 рова бирача која би била у контакту са општином и подстицала решавање препорука бирача. И, откад су уведена председништва, запажено је да одборници са много више одговорности настоје да реше све оно што бирачи траже. На зборовима бирача одборни ци такође дају објашњења о предузетим мерама.

си Жепех са сталним "пред- |

седништвима дао је повода организацијама да проналазе и друге облике интер венција. Тако је на подруч ју бивше пете основне ор ганизације ССРН било по дигнуто дечје игралиште. Али због изградње неких објеката по урбанистичком плану игралиште је мора

Т ребињски

Као цч увек у тпријемној канцеларији Фабрике алата у Требињу било је много _ света. Углавнољ, све су то били људи жоји су желела да неки посао среде у предузећу ла са предузећем, или су тражила обавештења, о могућности запослења итд. И тлишта необично.

— Алљм, навратите, сутра, у суботу — рекао нам ЈЕ бан 68 ел узебеника. фабрике. Овде ће бити трави „митинг“.

'И у суботу, као ч уоста“ лом сваке друге, у пријем ну | канцеларију сваког часа улазили су младића. ч девојке у радним комбинезонима, Један младић је тражио од службеника излазнилџј) из предузећа — толшто мора жит но у банци да среди неке ствари око жредита. Други је рекао да пма 3атжазам претрес у суду. Треки — да мора да води дете лекару. И тако редом.

Када смо налијстилт фа брику тек онда смо џства ри видели зашто нас је јуче позвао онај службе-

Нове стамбене зграде у Смедеревској Паланци

ло да се уклони. Организа ција је одмах реаговала, не толико због рушења игралишта, колико због тога што грађани нису упознати са планом. Испоставило се да урбанистички план није разрађен, односно ни је се предвидело где ће се подизати дечје установе, и гралишта и друго. На интервенцију организације ССРН прихваћен је предлог да се тај проблем стави на дневни ред прве сед нице Народног одбора.

Слично је'било и са стам беним заједницама. Одбор је донео одлуку да се у гра ду формирају две овакве институције и поделио је територију града на два де ла. Кад је у Општинском одбору ССРН анализирана одлука Народног одбора, међутим, утврђено је да је подела града несрећно извршена, односно да једна стамбена заједница нема готово никакве установе и друштвене службе које би представљале њену материјалну основу, док је дру га добила готово све установе. - Случај Туристичког | друштва

Општински одбор ССРН се супротставио одлуци На родног одбора и захтевао је да се закажу зборови би рача., Том приликом бира-

чи су подржали Социјали

»суботари«

нил да дођемо. У граду, затраво на градској тржниши п шеталилиту, видела смо оног младића. тито ја „морао“ житно у банку жако мирно шета са своим пријатељима. Мало затим запазила смо “одру гога, трећега... Око 12 часова — младићи пч девојке из фабрике враћала су се „завршившљт ва“ жам посао“. . У фабрици је речено да су то њихови „суботари“ — раднишља ч раднице који сваже суботе, кад је У Требињу пијамни дат, натллштају своје радно место ч одлазе у шетњу тла „на тијалј“ у 2рад. То су углавном људт који си недавно дошли у фабрику. Навику да сваке суботе „силазе“ у град задржали су им то доласку у град. Једна амлета, спроведена у већим требињским предузећима, о жазала је да сваки) тетнаести радник ч сљужбеник, суботом тпалитита своје радно место и одлази у град, где остаје по

два- часа. Ад. РЕСУЛОВИЋ

стички савез, па је Одбор општине изменио одлуку.

И друштвене организаци је су у Социјалистичком са

СЕЋАЈУ ОДБОРНИКЕ НА ЗАХТЕВЕ И ЖЕЉЕ ГРАЂАНА:

везу нашле велику подршку. Карактеристичан је случај некада незктивног Туристичког друштва. Социјалистички севез је оку пио најактивније чланове друштва и с њима припремио ванредну скупштину која је изабрала нову упра ву. Друштво је уз помоћ ССРН успело да се среди, а недавно је ангажовало грађане на уређењу двори шта и кућа и наградило је оне који су се у томе иста кли. Друштво је затим по кренуло изградњу два нова туристичка објекта — на Кисељаку, где се досад са мо експлоатисала минерал на вода, и у шуми званој Микуља. На Кисељаку се већ подиже парк, засађује дрвеће, изграђују игралишта и други објекти у које ће се инвестирати око 20 милиона динара. А Ми куља ће се претворити У

дечје летовалиште.

Ове интервенције подигле су углед организација Социјалистичког савеза. Због тога су њихови скупови све посећенији.

А: ТИРНАНИЋ

у Београду 18. новембра

Овогодишња искуства на примени електронике, теле комуникација, аутоматизације и рачунских машина, нуклеарне технике, нуклеарне и индустријске електронике, електронике у медицини и биологији — би разматрена на петој конференцији „Етана", која ће се одржати у Београду од 18. до 20. новембра.

Најистакнутији електрони чари и остали стручњаци из целе земље поднеће око 130 реферата који ће се ода брати посебним системом се лекције. Особито су интересантна искуства нуклеар не технике и нуклеарне електронике које, захваљујући брзом развитку, израста ју у посебне техничке облас ти. Такође су значајни резул тати у примени електронике у медицини и биологији“ где је Југославија ове године забележила оригинална искуства. Конференција ће усвојити нови програм рада за сле дећу годину.

ОПШТИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА ЧУКАРИЦЕ

Петакнута потреба сталне размене некуетава стамбених заједница

На јучерашњој конференцији Социјалистичког савеза Општине Чукарица 283 'делегата месних организација изабрало је нови општински одбор, надзорни одбор и делегате за градску конференцију и Пети конгрес Социјалистичког савеза радног народа Србије. Конференцији је присуствовао члан Градског одбора Социјалистичког савеза Божидар Томић.

О раду организација на

спровођењу одлука Петог кон греса Социјалистичког савеза и наредним задацима говорио је председник Општинског од бора Драгослав Пауновић. Он је истакао да је у Чукарици основано 49 подружница са 300 до 700 чланова и 18 месних организација, уместо 24 основних колико их је би ло досад. |». "роворећи об раду стамбених. заједница он је напоменуо да у општини постоји 80 сервиса за услуге домаћинствима, али да стамбена заједница треба да води рачуна и го дру тим потребама "изградњи дечјих игралишта, уређењу паркова итд. По његовом ми шљењу препреку за то пред ставља недостатак средстава и недовољна сарадња и помоћ предузећа и фабрика. Он је даље изнео мишљење да су стамбене заједнице утлавном биле оријентисане на сарадњи са Народним одбором општине, а мање на дру штвено-политичке организације. Референт је предложио да се у Народном одбору ство ри тело које би координирало рад стамбених заједница и омогућило преношење искустава. У дискусији после Греферата учествовао је већи број делегата. Живорад Биорац го ворио је о неискоришћеним могућностима за културнозабавни живот омладине. Макишу, Железнику и УМЦИ, како је навео, постоје три сале које се не користе, иако су слободне.

О недовољном интересовању људи који раде у привредним организацијама за рад подружница и месних ор ганизација говорио је Драган Милојевић. По њему, уз рок је у томе, што се на тим састанцима недовољно __ рас= правља о питањима која ин тересују раднике, О потреби боље сарадње привредних ор ганизација са Социјалистичким савезом говорио је Дратан Ненадић, Момчило Тонић говорио је о раду месних организација у селима, а делегат Васа Јефтић истакао је да Социјалистички савез треба да активније поведе борбу за идеолошко образовање и против сујеверја.

Радмило Милосављевић говорио је о раду школских од бора. Наводећи позитивне ре зултате њиховог рада он је истовремено указао и на неке недостатке.

Владимир Дујић сматра да је оријентација стамбених за једница на народни одбор пре свега последица недовољ не активности друштвених ор ганизација. Уместо формирања једног тела у народном одбору за обједињавање рада стамбених заједница, Дујић је предложио да Социјалистички савез створи једно координационо тело за међусобно коришћење искустава стамбених заједница.

Представник Градског одбора Социјалистичког савеза

Божидар Томић говорио је о потреби да чланови Социјалистичког савеза дискутују о томе шта треба учинити да

се развије привреда општине. На крају изабран је нов општински одбор од 45 чланова, надзорни одбор од седам чланова и 20 делегата за традску конференцију. За де легате за Пети контрес Соци јалистичког савеза радног на рода Србије изабрани су: Ми лић Бугарчић, Сава Петровић члан општинског одбора, затим Јанко Бојић, службеник, Спасенија Мандић радница, Томислав Нешић, радник, Драган Ненадић, радник Раде Милетић, радник, Живорад Биорац, студент и Дра гтослав Пауновић, досадашњи председник општинског одбора. м. в.

е | налази се под посебном за-

успомене, свака на своје време. Ова једна са дугим крилима која већ готово стотину година чекају по“ вољтти ветар да их размахње, ш ова друга то жојој још увек није успела да тадне патина времена.

Ово је последња ветрењача у Бачкој Тополи %

ититом, Сваког дана ње садашљаи, млинар Ђери Деметар сачека ветрове који дувају равном Бачком. Око 600 килограма жита самеље она сваког дама, % тако безмало читав један век.

„Само 300 метара даље, недавно су саграђени нови млим % силос за. 1.000 вазгона белог војвођанског жита. Шест вагона жита самеље овај други ч млађи горо стас, који не чека ветрове. Алм обе успомене су ипак трирасле за срце људима овог дела Бачке. Силос “ нови мли“ — 3бог дугих жомтозиција белог жита, стара ветрењача, због тога да би се лакше оценуле величина пч вредност онога "што су тек недавно натравилља. .

(Снимио: Т. Петернек)

О једном нерешеном резултату и о композицији дугој 20 километара

КАКО ЈЕ РАДНИЧКИ САВЕТ ФАБРИКЕ ВАГОНА У КРАЉЕ ОД ОБРАЧУНА ПО ЕКОНОМСКИМ ЈЕДИНИЦАМА, ИАКО СУ

Краљево, октобра Први пут после неколико година радници фабри ке вагона у Краљеву добиће ових дана од оствареног вишка по половину своје зараде. јер су за де вет месеци остварили 195 милиона чистог прихода. Недавно је овај колектив имао и велику свечаност — прославио је пуштање у рад нове гибњаре — пого на који ће производњом гибњева моћи да подмири потребе домаће индустрије моторних и машинских возила. Вредност годишње производње овог одељења премашиће две и по мили јарде динара, а девизни фондови уштедиће, око 400 хиљада долара.

Тодинама је ова фабрика подсећала на кљусе из Ракићеве песме, које се тромо вукло. у кругу ко старог гломазног долапа. Тако је уистину И било. сРабрика, склепана од ра дионица у којима су нега да на занатски начин крџ љени и поправљани вагони, са застарелим машинаМа од којих су многе још из 1918 године — таква фа брика дуго није могла да се отргне и постане рента билна.

Људи су, истина, радили, често су спајали дане и ноћи под кровом фабри ке, а новац је опет заоби лазио њихове џепове Кеког Зашто Где су милиони, има ли их7 Како то да се на једном вагону не може зарадити ни толико колико на хиљаду метара цицаг Вагон није платно, није ситница и не прави се за дан—два.

Ортани управљања има ли су подређену улогу ГУ били су време распргвље јући на седницама о свему и свачему, само не 9 оном главном у производ њи.

Објава „мобилног стања“

Тако се није могло даље Једнот дана органи управ љања објавили су ,мобил но стање" да би открили рупе кроз које „цури“ про изводња. По одељењима је почело снимањем методем „тренутног посматрања" и већ први снимак је показао да фадно време у про секу износи 60 одсто 9д нормалног, тојест непуних пет часова, а сваки изгубљени минут стаје једног радника више од десет ди нара.

ВЕЋИ НА ПРЕДАК

Редовно радно време било је прекратко да би се обавили велики послови., Бар је тако изгледало. Оно што се „није могло" по стићи у редовном времену. требало је надокнадити прековремено, Стога су многи остајали и ноћу Али, ситуација се није поправљала, јер се за време прековременогт рада врло често и спавало, а то спавање се добро плаћало.

Шефови одељења добија ли су бланко налоге које су носили У својим џеповиха и испуњавали онако како им је било воља. Ако неш то није било у реду они су налоге цепали и писали нове, тако да се уопште није могло знати колики су материјални трошкови. Једном речи, расипало се, Прековремени рад је био узео толиког маха да се већ није знало које је време радно. редовно, а које пре ковремено. Стота се и дсгађало да, на пример, шеф одељења за нешто више од месец дана „заради“ и 10 250.000 динара.

Ортани управљања предузели су енергичне мере Одлучили су да се укине прековремени рад, да рад не налоге може издавати само техничка припрема

рада, да се сломи мајстор ско-занатски _ менталитет који је пружао отпор стру чњацима и савременом на чину производње и органи зацији рада и да многи љу ди који су у фабрику дошли из села већ једном „скину опанке“ са својих ногу.

На резултат се није дуго чекало. Време израде појединих вагона скраћено је за 200 часова и то у редовном радном времену. Одељења, стално радила прековрехме но, сада са истим бројем људи постижу већи ефе-

је најважније, на

100.000 _ динара, динара.

Глас који је вредео милионе

остваривши – фина

познавала.

која су раније

кат за краће.време, И. што једном вагону. на коме се раније тубило или зарађивало до показала се зарада од Око 1,300.0)0

Захваљујући томе фабрика је тек ове године изи чшла из зачараног круга У коме се дуго вртела Пови пут је стала на своје ноге, нсијски ефекат какав дотле није Од остварених 195 милиона чистог прихо да у фондове је подељено

ВУ ОТКРИО МИЛИОНЕ ЗА КОЈЕ СЕ НИЈЕ ЗНАЛО МИШЉЕЊА ЗАСАД ПОДЕЉЕНА, ОЧЕКУЈЕ СЕ ЈОШ

који су пре тога били про тив.

Послови фабрике теку сада веома добро. Купаца има све више, Они су нарочито заинтересовани га цистерне и специјалне те ретне вагоне са аутоматским истоваром — за пре вез цемента, креча, угље не прашине итд. У току последњих неколико годи на фабрика је извезла у Турску, Египат, Бурму, Источну Немачку, Мађарску и СССР 2.700 вагона разних типова. Ако би се на ређали вагони које ова фа

брика произведе за годину

дана, добила би се кемпо зиција дуга 20 километара или 49 теретних

максималне дужине.

Ове године Колектив је освојио производњу једнот врло важног дела који се углавном увозио — гибње ва за аутомобиле и вагоене којима сада снабдева фабрике аутомобила у При боју и Крагујевцу. У изградњи је и одељење са тешким пресама (хала и машине су обезбеђени). Уско ро ће да почне и производ ња комплетних колских слогова (6.000 комада годи шње), Застарели _машински парк се обнавља, уства ри читава фабрика се реконструише. То ће омоту-

возова '

170 милиона. Од тих пара чланови колектива “ће пови пут после дугог времена добити по пола своје за раде. Могло је да се поде ли и више, новца као што се види има, али интерес фабрике која се налази пред реконструкцијом то не дозвољава.

Предлога за поделу чис '|тог вишка било је и рани је. У јулу де одржана јед на веома бурна седница ра дничког савета. на којој :е управо о томе расправља но. Дошло је и до гласоња. Резултат је био неђџешен: од 62 члана радничког савета, 31 је гласао да се новац дели, а 31 да са не дели. Тада је председник радничког савета позвао чланове да одлузе. Јавио се машиновођа Радо мир Павловић који је сво

ћити да се повећа производња и побољша квалитет. Од првог јануара биће уведен обрачун по економ ским јединицама. Припреме су у току. Међутим, скептика има доста, чак и Код једног дела руководе ћег кадра. И сам технички директор се плаши да ђе „уситњене" економске јединице довести до конфузије у обрачуну и да поједине јединице неће мо ћи да живе. Но, без обзира на таква мишљења, управ ни одбор и раднички савет чврсто стоје на својој одлу ци, уверени да ће на тај начин постићи даљи напредак, Оно што је за Ре | лативно кратко време о2тварено откако је ~

ки савет узео „команду“ У

_ ЦРТА М. ДОБРИЋ

По днеђном реду

УРЕЂУЈЕ СЕРАФИМ ср ТЕРТАК! то з- 2

До ЛАВА -ЗАН

јим гласом одлучио да се |своје руке даје му за пра вишак не дели, Његов глаојво и улива поверење

7 : је, кажу, вредео милионе, |тива,

"СВАКО ПРЕШТАМЦАВАЊЕ ЗАБРАЊЕНО Аплаудирали су му и они, Р. ЛАЗАРЕВИЋ