Borba
Страна 6.
Га
Признања нашој уметности
УСПЕХ КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИХ ДРУШТАВА ИЗ СРБИЈЕ У ИНОСТРАНСТВУ — КРУГ ГОСТОВАЊА ПРОШИРИЋЕ СЕ И НА ЗЕМЉЕ БЛИСКОГ ИСТОКА И СЕВЕРНЕ АФРИКЕ
Аматерска културно-умет ничка друштва из Србије у чествовала су ове године на 15 међународних фести вала и турнеја у иностран ству. Гостовања ових уметничких ансамбала наила зила су на велико интересовање и високе оцене стране јавности чиме су знатно допринели развоју, културне сарадње са иностранством и афирмацији уметности · југословенских народа у свету.
Две веће групе академ-
ског друштва „Бранко Крсмановић“ — хор и фолклорни ансамбл — гостују ових дана на америчком континенту, Ово друштво је у току прошле године за бележило низ већих успеха У страним земљама. На Сед мом светском фестивалу, омладине у Бечу забавни ор кестар и Фолклорни ансамбл „Бранка Крсмановића“ освојили су златне ме даље, а хор сребрну. . После великог успеха на фестивалу универзитетских хорова у Торину, организатори овог такмичења позва ли су београдски академски хор на директно финал но учешће које ће се одржати 1961. године. Поред тога, ансамбл народних игара овог друштва освојио је златну медаљу међународног сајма у Дамаску и Медаљу лепих у> метности Сирије.
Ускоро ће на велику турнеју кренути и културно-уметничко друштво ПТТ „Бока Павловић“. Уметнич ки ансамбл овог друштва приредиће концерте у Белгији, Луксембургу, Италији и Француској.
Омладинско културно-уметничко друштво „Иво Ло ла Рибар“ гостовало је про шле године у Италији, Западној Немачкој и Аустри ји и на фестивалима у Бер гаму, Бечу и Арецу постигло запажене резултате. Ове године, ансамбл народних игара „Лоле Рибара“ добио је златну медаљу гра да Кремоне, а критика и културна јавност прогласи ли су га за најбољи уметнички колектив на међународним фестивалима фол-
Куд' побеже слово а! |
Једна студенткиња књи жевности дође јуче У нашу Редакцију и обрати се уреднику културне рубрике.
— Молим вес, реците ми да ли се код вас у
Редакцији десила нека незгода7 — На какву незгоду мислите7
— Тако, да ли је било каквог просипања и губљења материјала
— Није. На какав материјал мислите
— Па, рецимо, на графички. Да ли су се' потубила каква слова, не пример слова а7
Уредник упита телефовом управника штампарије, али ни овај није знао ниште.
=. Онда, молим вас, по
гледајте фиоке у столу вашег филмског критичара — предложи девојка Кад су ' отворили фиоке, имали су шта видети. У њима је лежало мноштво слова а по којима је био полегао слој прашине,
Јесте ли видели! тријумфовала је девојка.
— Тврдим да сте или по губили или затурили слова а. Да нисте, не би било толико жртава вашег филмског критичара.
— Какве жртве! чудили су се уредник и сарадници који су се 0купили да виде слова.
— И ја сам једне од тих жртава. Неки дан сам се обрукала кад сам причала како је филмски глумац Мартин Карол страдао у аутомобилској несрећи.
— Али, молим вас, дру тађице — упаде филмски критичар — то није глумац него глумица.
— Ви сте је у члан-
цима називали Мартин, а Мартин је, зна се, мушко име, Добро, другарице, какве то везе има са губљењем графичког ма теријала у нашој Редакцији7 упита уредник.
— Има и те какве! Ваш филмски критичар не зна нови правопис и због тога ствара забуну код читалгца.
— Како то мислите7 Ја бам Правопис солидно
~ ззазачича ома на оакочвамве мачо чим именичче
/'ПОЗНАЈЕМО ВАС Дор рама еј “5 1 50" ; ја 55 О ~ 5
ни.
Велики успех забележила су и друга културно-уметничка друштва из Срби је — „Бранко Цветковић“ на гостовању у Француској, „Полет“ у Швајцарској, „Слога“ из Земуна у Итали ји, „Железничар“ на међународном такмичењу хармо никашких оркестара у Лудерну (где је освојио прву награду) и „Вукица Митровић“ на фестивалима у Италији.
Аматерски ансамбли су по стали стални гости десетак земаља, али су њихова го стовања ограничена – само на Европу и делимично Се верну и Јужну Америку. Културно-просветна заједница Србије предузеће стога кораке да се круг госто вања прошири и на земље Блиског истока и Северне Америке са којима Југосла вија одржава пријатељске односе и у којима за нашу уметност влада велико ин-
клора у Нојштату и Меси- | тересовање, Уједно, настоја
ће се да се аматерским ан самблима из унутрашњости, који су стекли висока признања у земљи, омогуће гостовања у иностранству и на међународним фе стивалима.
Премијера Бабичеве „Веселице"' у Љубљани
Љубљана, 28. октобра
У Љубљани је синоћ при казан нови словеначки играни "филм „Веселица“. Свечаној премијери присуствовали су потпредседник Извршног већа Словеније др Јожа Вилфан, више народних посланика и многи Јавни и културни радници. Нови филм, који је сними ло љубљанско _ предузеће „Триглав-филм“, режирао је, према сценарију књижевника Бена Зупанчича Јоже Бабич. "Тануг)
„Економска политика“ број 448
Уводник „Анализе без даха“ говори о релативном за0остајању наше економске анализе у односу на потребе које намеће већ достигнути привредни развитак.
Законодавна делатност СНС приказана је чланком „На правима грађана“ у коме се износе основни принципи три нова закона.
Расподела чистог прихода, уколико се из године у голину мења — као што је то случај — онемогућава оргавима управљања у предузећима да воде дугорочнију ин вестициону и производну по литику. Стога се у чланку „Политика расподеле чистог прихода“ тражи доношење законских прописа о овој ра сподели којима би се предвидело да органи самоуправљања утврђују дугорочније односе расподеле, како би се избегла ад бос решења у заВиснооти од тренутних потре а.
Појављују се у последње време захтеви да се радно време у привреди линеарно скрати. У чланку „Колико радно време“, међутим. износи се мишљење да би про пис у овом смислу био нецели сходан. Напротив, еволуција
проучио — бунио се кри тичар.
— Нисте. Иначе не бисте слова а сакривали по фиокама.
— ЖХоћете ли да косжете да се поменута уметница не'зове Мартинг
— Да. Не зове се Мартин, нето Мартина. И за то имам доказ у новом Правопису.
— Али не можемо ми саде мењати имена кад је име у оригиналу Мартин, — То је тачно, али по новом Правопису ми не само да имамо право нето имамо и дужност да „„понашимо“ страна имена чији би оригинал У нашем језику могао да изазове збрку.
— Другарице, ја ценим ваше знање и претензију да сте стручни, али се бојим да говорите напамет. — А, не. Напротив. И-' зволите · погледати члан 167 Правописа. Ево како гласи тачка е: '
„Француска имена женског рода код нас место муклога е на крају обично добивају наставак а (или се мењају као да у првом падежу имају на крају а: Тошоцпве Тулуза, Магпе — Марна, Спћатравпе — Шам пања. дакле, није: Тулуз, Марн, Шампањ — како гласи у оригиналу. То важи за теографска имена. Исто важи за лична имена: Јеаппефе није Жанет него Жанета.
— Надам се да ћете саде признати да МагНпе није Мартин него
Мартина — додаде девојка, ·
— Можда, али... 5
— Нема ту ништа „али — упорно је девојка 06јашњавгла. По том правилу не треба ни ону глумицу што је недавно покушала да изврши самоубиство називати Брижит (Бардо) него Брижи-
— Хвалг вам на стручном објашњењу — захва ли се критичар.
— Нема потребе да за-
хваљујете нето рашчишћавајте "ваше фиоке, Ведите слова а и став-
љајте их тамо где припадају. Читаоци ће вам бити захвални јер ће бар знати Које је страно име мушко а које женско.
а иивии
радног законодавства кретаће се у складу са развојем самоуправљања и јачањем његове материјалне базе.
Како је недавно закључен споразум о продужењу важности уговора о трговинској размени Југославије и Фран цуске до краја ове . године, то се сигурно могу очекивати преговори за следећу годину. Тим поводом у чланку „У очекивању преговора са Француском“ износе се неке сугестије за решавање проблема уочених у досадашњој трговинској размени.
С обзиром да је продуктив ност један од основних усло ва успешне експанзије југословенске индустрије на светско тржиште, то се све више чују захтеви за регене
рацијом односно за модернизацијом. производних капацитета. У том смислу се
истичу проблеми недовољне амортизације. А њено повећање неопходно је не само због физичке истрошености спреме којом располаже јутословенска индустрија, већ још и више због све бржег технолошког застаревања 0преме под утицајем брзог прогреса науке и технике. О томе се говори у чланку „Амортизација и технологије“, Најновије тенденције на тр жишту злата у свету разма трају се у чланку под насло вом „Слабост долара а не шпекулација златом“.
Осим тога „Економска политика“ доноси и чланке „Производња и лиценционари“; „Млеко: трошкови производње и цена“; „Како су подељени заједнички прихо-, ди“; „Европска“ или атлантска политика“.
БОРБА
КУЛТУРНИ ЖИВОТ
РАДИО — ТЕЛЕВИЗИЈА
ЈАВНО ГЛЕДАЊЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ _
Сђе ђећи број шелеђизора
пи таедалаца шелеђизи је
Несумњиво једно од најсутестивнијих и најмоћнијих средстава комуникације — телевизија — расте у нашој земљи готово неслућеном брзином. Подаци говоре да је крајем прошле године било у Југославији око 12.000 телевизора, док слободне процене стручњака казују да их данас има већ преко 16.000. Цифра која не би била толико значајна да се 16.000 екрана налазе по приватним
кућама, где их гледа само неколико посматрача,
али
цифра која указује на огроман утицај који већ данас телевизија врши зато што је добар део екрана по клу-
бовима, У дворанама
адаптираним за. јавно
гледање.
Показује анкета коју је спровела Радио-телевизија међу 10.468 грађана на територији Београда, Аутономне
Покрајине Војводине и уже Србије,
да 48 процената
анкетираних гледа редовно, повремено или ретко телевизијске програме. Интересантно је да је тај проценат највећи у Шапцу (65 процената), затим у Београду (60), Зрењанину (56), Сомбору (56), у селима (29) и у Краљеву (24). Међутим, то што је Шабац по броју гледалаца телевизијских програма избио у први план треба захвалити чињеници што је, по свему судећи, у овом граду најбоље организовано јавно праћење телевизијских програма. Наиме, 52 процента од анкетираних који гледају телевизију, прате програм у клубовима, само 11 код рођака и суседа, а 2 процента на свом телевизијском екрану. Будући да смо и сада и да ћемо бити још дугоу ситуацији да просечни грађанин неће бити у стању да има свој сопствени телевизор, верујемо да је оријентација на јавне емисије и установљење места на којима се програм може пратити, пут који води у озбиљно омасовљење телевизијског аудиторијума. з Утицај и могућности овог новог средства комуниха-
ције толико су велике да
приступачност програма из
наших шест телевизијских студија није питање које бисмо и у једном тренутку смели занемаривати. Већ у току прошле године из шест студија било је емитовано 1.586 часова програма који већ по структури показује да, нарочито у мање градове и села, може да донесе прворазредне педагошке, информативне и рекреативне програме. Није мала ствар ако је једно село могло у току године 130 часова да гледа најбоље наше и светске драме, опере и балете, 167 часова изабране филмове, 86 часова музичке емисије, 78 часова телевизијског дневника, 75 часова политичких и других догађаја, 65 часова емисије посвећене искључиво пољопривредницима, 31 час науке и технике и 954 часа осталих емисија међу којима има и образовних и информативних, и забавних. Једно огромно подручје културе и знања, саопштеног од апсолутно квалификованих стручњака, нуди се читавој Југославији. Готово да је дужност комуна да се постарају
да ово богатство стигне до њихових грађана.
Александар Томашевић: Мртва природа
„РАДИО НАЈВЕСЕЛИЈИ ГРАД« — НОВА ЕМИСИЈА РАДИО-БЕОГРАДА ЗА МЛАДЕ
Од 1. новембра Радио Београд уводи нову емиси ју која ће оботатити забавни живот младих. „Радио највеселији град“ налазиће се на протраму сва ког уторка у 1515 часова.
Сваки град укемеће се снимати оваква емисија, основаће своју редакцију
Упорносш и љубађ
Први кораци Битољске филхармоније
У јануару ове године пажњу грађана Битоља привукли су плакати: Симфонијски концерт Битољске филхармоније, диригент Те орги Здравев. Уствари, многи су грађани знали од раније да је оркестар са истим програмом неколико да на пре тога већ наступио У Прилепу.
И заиста: нови оркестар, ма колико скромних квали тета, већ на првом концерту показао се достојним ве ћег поверења, способан да учини више, и што није би ла мала ствар, доказао је своју решеност да иде напред.. Први концерт био је прилика и за младог диригента Георгија Здравева. Он је стао пред оркестар и рекао своју диритентску реч као човек, — слободно. Цео је колектив изнео пред публику један одређен резултат и доказао грађанима и одговорним факторима у граду да је започета једна озбиљна ствар на пољу кула турно-уметничког рада У Битољу.
Можда су квалитети пр“ вог концерта Битољске фил хармоније били бољи или слабији али дебитанти су добили први услов за успех. Они су обратили на се бе пажњу. Било је јасно, да је, како диритент Здравев, тако и цео оркестар решен да уложи све своје снаге и слободно време, ка-
или „весели штаб" који ће прикупљати идеје за разна забавна такмичења. Сви они који својим идејама допринесу да забава омладине буде богатија и занимљивија постају чла нови „клуба ледоломаца" а за сваку идеју добијају бе лу звездицу. За пет белих. звездица добијају једну цр вену. Омладинци који до
ко би створио добро мишљење и поверење, и употпунио једну велику празни ну у културном животу гра да.
И поверење је оправдано. Одмах после концерта На родни одбор битољске општине доделио је филхармонији 850 хиљада динара, а затим је и Срески народни одбор доделио још 300 хиљада динара.
Диригент оркестра, Георги Здравев, младић велике енергије, одлучности и по жртвованости, почео је свој посао испочетка. Он је ви ше година пре тота радио са хоровима, основао је ом ладински оркестар у Скопљу, а после завршене сред ње музичке школе дошао је на службу као наставник У Учитељској школи у Би тољу. Овде је са успехом во дио' наставу музичког вас питања, руководио хором, радио као музички уредник Радио-Битоља,; а уз то помагао рад хорова у неким
другим школама.
Здравев је у току рада сагледао могућности за осни вање једног симфонијског оркестра, Убрзо је наишао на подрушку као музичар, и прве пробе су одржане. Оркестар од: 60 музичара, скупљених јединственом же љом за музицирањем, из Битоља, Прилепа, Скопља, војни _ музичари, грађани, студенти, ђаци и наставни=
краја школске године скупе по три црвене звездице биће окупљени у једну 2младинску радну бригаду која ће у јулу радити на ауто-путу или некој другој радној акцији. Бритадири ове „највеселије' бригаде радиће само по три часа дневно а остало време ће проводити на припремању разних забавних програма.
ци нижих музичких школа бивши професори младог диригента Здравева, његови другови из Скопља, чинили су један састав врло разнолик по индивиду алним могућностима; али је динствен по 'постављеном циљу.
- Ускоро после првог кон церта био је одржан и дру ги, а затим и трећи симфонијски концерт. Наступали су солисти: Михајло Докузов-хорна (Љубљана), Киро Давидовски — обоа (Ско пље), Глигорије Гировски, виолина (Скопље).
Управа Симфонијског оркестра улагала је напоре да створи што боље услове за нормалан рад.
Већ после успеха првог концерта, млади диригент Георги Здравев поставио -је себи још један — озбиљан задатак: да у Битољу концертно изведе комплетну оперу „Орфеј“ од К. Глука. С тога је он на вре ме окупио хор од сто омладинаца и омладинки, ученика битољских школа и започео припремање ове Глукове опере.
И једног дана све је би-
ло' готово. Плакати су позивали Битољчене на прво извођење једне комплетне опере у граду под Перистером. Сала је била препуна. Тринаестог јуна 1960, године изведена је у Би-
„прошлост.
Ђуза Стојиљковић и Михајло Викторовић за време снимања „Маратона“
ж ПРИКАЗИ
Емиси ја »Ноби зђук«
(Радио станице Загреб
и Београд) „Нови звук“ једна је од најинтересантнијих сталних
заједничких музичких емисија радио-станица Београда и Загреба. У оквиру ове емисије, коју уређује Крешимир Фррибец уредник одељења за озбиљну музику Радио — Загреба и која се стално одржава четвртком у 23,30 часова, репродукују се са грамофонских плоча или магнетофонских трака дела из области светског савременог стваралаштва. У петој емисији „Нови звук“ изведен је 27. овог месеца, уз коментар Крешимира Фрибеца, други став Концерта за клавир и оркестар француског композитора Адреје Жоливеа, свита у три става белтиског композитора Анри Пусера за оркестар уз коришћење електронских инструмената и звука магнетофонске тра ке, Став за удараљке немачког композитора Јозефа Антона Ридла и музика за балет „Каин и Авељ“ за електронске инструменте. Х. Бадинкса. Кроз ове емисије са добро одабраним, интересантним програмом пружа се могућност слушаоцима да се упознају са новим стремљењима светске музичке културе.
Д. ч, Х
Наоја Ушимура: »Марашон«
(Мала сцена Радио-Београда) Још се нису стишала узбуђења око прошлих Олимпијских игара, а већ је Мала сцена емитовала радио-дра-
у од Наоје Ушимуре инспирисану предтакмичарском грозницом у далеком Јапану за одлазак у Рим.
Неконвенционално замишљена као доживљај маратон ске стазе такмичара од њеног почетка до краја, сва од ретроспекција, унутрашњих монолога и трагова стварности које тркач једва чује у мукама борбе, ова емисија пре свега проповеда племени ту идеју о томе да такмичар у спортску борбу уноси сав свој живот и целу своју Млади Јапанац Хиро Хонда побеђује у мара тону оном истом упорношћу којом се, као рудар, спасао из дубина обрушеног окна.
тољу са огромним одушевљењем опера „Орфеј“. Солисти: Ана Липша-Тововић, Зина Крељг и Марија Христова, чланице скоп ске Опере. Последње две су рођене Битољчанке, затим омладински хор и Битољска филхармонија. Успех је био преко очекивања. Тако се завршила прва концертна сезона Битољске филхармоније,
У новој 1960/61, Битољска
сезони филхармонија дала је већ свој први концерт. Дириговао је нови млади диригент · Михајло Николовски, а солист не Клавиру била је Јасминка
Чакар, Битољчанка, студент из Загреба. Ранији диригент Здравев _ одлази
на студије.
Битољска филхарманија је већ устаљено и афирми сано тело. Она има пред собом _ добре перспективе. Потребно је само сигурно стручно руководство, добра организација и услови за нормалан рад и једна промишљена репертоарска политика, _ која ће овај млади оркестар водити даљем успону.
К. МАКЕДОНСКИ
)| је овог месеца
Међутим, лепота ове емисије није у њеном садржају, већ — као код оних тананих уметничких предмета са Далеког истока — у лепоти обраде: у музици која готово све време бије ритмом тркач ког корака, у песми јапанских девојака из које се одједном издвоји цвркутава реч неке девојчице крај стазе, у благим претапањима разних гласова од којих је најупорнији глас тренера Са сабеа, кога тркач све време чује као глас мучитеља, али и глас савести, у шумовима затрпаног рудника, у крику час забринуте, час усхићене мајке...
Овај сложени рад реализовала је Мира 'Траиловић са готово максималном прецизношћу с могућном са нашим европским стрпљењем, што значи да је поред све ве штине музика каткада у важ ном тренутку маскирала глас глумца, или опет глас глумца био прејак, те нарушавао ритмику и суптилност емисије, која је у Јапану би ла снимљена као право чудо прецизне радио-технике и ди сциплиноване глумачке игре.
Заслугом редитеља и глумаца Михајла Викторовића (Хонда) и Властимира Стојиљковића (Сасабе), као и низа осталих глумаца и техничара, који су овог пута имали пуне руке посла, ово је емисија ван стереотипне серије и зато успех РадиоБеограда. Ј. Ћ.
Т.В. И РАДИО МОЗАМИК
НОВА ТЕЛЕВИЗИЈСКА РЕВИЈА „ЦВЕЋЕ И БАЛОНИ«
телевизија
завршила двогодишњу серију хумористичко— забавних емиси ја — „Сервисна станица". Засада се неће уводити но ва серија сличних емисија. јер се неколико предла та тек испитује, Међутим, 12. новембра биће изведенз оритинална хумористичкомузичка ревија „Цвеће и балони" за коју је сценарио написао Бранислав У ричић, а оритиналну музи ку компоновао Дарко Кра љић, Као продавачица цве ћа наступиће Оливера Мар ковић, У ревији ће, певати и Ђорђе Марјановић. Редитељ ове емисије је Мир јана Самарџић.
ТЕЛЕВИЗИЈСКИ „квиз“ — „ШЕСТ СВЕЧАНИХ ПОЗИВНИЦА“
На програму Радио—телевизије Београд од 5. новембра сваке друге среде у 20.30 часова биће емитована музичко-забавна квиз — емисија — „Шест свеча них позивница". Поједине тачке овог забавног програ ма биће, уствари, задали публици, Гледаоци треба да реше задатак и своје ол товоре пошаљу. Радио—телевизији. Публици ће се на примерђ приказати криминална прича „Инспектор Икс открива убицу", а гледаоци треба да реше на основу чега је то инспек тор утврдио, Прва серија ових емисија трајаће два месеца, а за победнике ће, поред награда, бити организована специјална теле визијска музичка ревија у Дому синдиката под називом „Ево победника", Серију ових квиз-емиси ја припремају глумци Петар Словенски и Васа Нак телић, и редитељ Сава Мрмак.
„ТАКМИЧЕЊЕ ГРАДОВА“ УМЕСТО ЕМИСИЈЕ „МИКРОФОН ЈЕ ВАШ“
Београдска
Уместо досадашње популарне емисије „Микрофон
Мира Ступица
у радио-драми „Нема непознатих
Субота,
Х
гнебнц људпа
(ТВ. « тудио Љу бљадај Експеримент било необично место радње, пренесене нице Словенскор тледалишча у ауте судску дворану, већ онај емисије када се ки ми сценска радња џ камере 2 одвеле међу љубљанску мо блику која је И сама о: ла у сали, на Домак Т = ца. Преко Конферансијед 5. чери, Лојзеа Фи За нали смо шта мисл Р налд Роузовом мадоее ку, оптуженом за Убиство. редитељ представе бине Јан, један суфлер, касе“ новинар и криминалист т ко је овај драмски текст х тренутак престао да 6 = спретна пропаганда амери ког облика демократије која обезбеђује правд , к да буде вешто смишљени лер — рођен кад телев ска драма, преточен у по ришну драму и најзад снум. љен као филм — и постаб по. вод да се према проблему
Вечери
кривца определе наши љ а пре свега чује занимљ тог љубљанског криминалу, сте др Скабарнеа о пробле. мима криминалитета међу уз се обавестимо о неколику битних јуридичких ставова према том проблему у све. лости наших норми и прахљубљанске телевизије ова емисија престала да буде академски театарски догађај, а интервју, уоквирен заниџдобио) своју пуну сврху, м обавести и да друштвено де лује. ' Аутентичност судске сале пу словеначких глумаца л заиграју са највећом мером природности, и зато је јуни вечери био Станко Север лик заиграо са сугестивио шћу, али и до крајњих гр ница камерно. ЈА је ваш“, Радио-Београд И чиње крајем овог месеца ње градова“. У овој сезови Ији такмичиће се у осам паре трајаће по две недеље ит плинама које ће посебан _ Сваки град-такмичар орга“ концерте, изложбе, преда“ такмичења. првог кола овог такмиче“ су Ваљево — Шабац, затих Светозарево — Зајечар, 3р8 њанин — Суботица, Смеде“ рево — Пожаревац, Чанак бор, и Приштина — Лесковац. Град који се преко по“ луфинала и четвртфинале пробије у финале и освоји од милион динара, ПРЕМИЈЕРА РАДИО-ДРАМЕ „НЕМА. НЕПОЗНАТИХ
и стручно мишљење позна. шим малолетницима И тај се, Тако је инвентивно љивошћу игране уметности, обавезивала је одличну ек. (Поротник бр. 8), јер је свој циклус емисија „Такмичешеснаест градова у Срби, ва. Такмичење сваког пар у најразноврснијим дисци“ жири оцењивати бодовима. низоваће забавне програме, вања, шаховска и спортска Већ су извучени парови“ ња. Први такмичарски пар — Краљево, Панчево — Сом прво место добија награлу ОСТРВА“
Радио—драма Радио-Ве отрада извешће у четвоте премијеру драме „Нема 1'
познатих острва“ од по —
ског _ писца станове. ( Стамфла, Драма говори ј људима који су били о"
жени радијацијама, Режија драме поверена је Слободану Седлар". | улоге тумаче Мира Ступи“ ца, Радмила Ђуричић, ст во Жигон, Стојан ДЕЗР мић, Миодраг Кировић, 'жаило Викторовић, 82“ Е мир Стојиљковић, Миодре
зићи Лазаревић, Милан пу азар Лепогаве
~
Антоније Пејић, Недић, Олга Брајовниј са ка Докнић, Добрила . тић, Капиталина ЈЕ Мирослава Миладиков!“
и Стево Жигон
острвв“