Borba
БОРБА, 29, октобар 1960.
Мр И и шм ј
СВАКЕ СУБОТЕ
ПРИ ТРИ ТИНА
код на пољопривредном довеу [УЗ ОВОГОДИШЊУ ЈЕСЕЊУ СЕТВУ
НА ДВА ХЕКТАРА ПРВО |Меогу ли се избећи сезонске пољопривредне „гужве“
00 ВАГОНА
Гуча, октобра
О кромпиру знају у Гучи
' више него у ма ком другом крају Србије. И раније је овим брдским крајевима
драгачева интензивно га~
ен, али је тек оснивањем огледне станице за селекдију и производњу кром-
постао ратарска кул-
број 1, пошто су се пољопривредници уверили у његову рентабилност, у“ познавши нове сорте кромгира и савремени начин га-
јење.
Имање станице постало је прави расадник високо0, сорти кромпира. Се менски материјал са њетових парцела извожен је у све крајеве земље. Није чудо онда што се гучанско пољопривредно предузеће „Напредак“ међу првима јавило на конкурс Савеза пољопривредно - шумарских комора Југославије за такмичење у производњи кромпира.
Овотодишњи _ резултати (у испали изнад сваког очекивања. " Погодна земља, добри климатски услови, детаљно
рађен технолошки пропес од стране др Мирослава Јаковљевића, управника огледне станице, и брижљив начин гајења од самог почетка донео је.приносе које је данас комисија Савеза пољопривредношумарских комора прогласила за рекорд. Са два хектара извађено је 20,3 вагова кромпира. Принос од 10679 килограма по хекта-
УНАПРЕЂЕЊЕ ЖИВИНАРСТВА У СУБОТИЧКОМ СРЕЗУ Сто гусака—сто хиљада динара чисте зараде
Суботица, октобра
У овоме крају врло су повољни услови за повећање производње живине, јаја и перја. Овим уносним послом (бави се све већи
број домаћинстава а поја-
чано интересовање испоља
вају У последње време и зе.
мљорадничке задруге и има ња. Скоро у сваком месту северне Бачке постоји по двадесетак и више домаћин става којима живинарство доноси више прихода него производња ратарских кул тура и тов свиња. Поред ду тогодишње традиције сада су створени и бољи материјални услови за интензивирање производње живине, Изграђени су нови и савремени капацитети за прераду. Суботичка кланица може годишње да приХвати и преради 48 милио ва јаја, 840 хиљада ситне живине и преко 360 хиљада гусака, ћурака и патака, Ускоро ће прорадити и вова фабрика за прераду лерја капацитета од преко милион килограма годишње, Све су то врло траже-
|ци из западне
ПРОМПИРА
ру у нашој земљи још нико није постигао. Стручњаци сматрају да је овакве резултате ретко ко постигао у свету.
Припреме за овај интересантан — пољопривредни подвиг под руководством. директора Јакова Поповића, почеле су на двохектарској парцели „Напретка“, још прошле године.
- Најпре је обављено зимско орање. Бразде су биле дубоке преко 30 сантиметара. На њиву је бачено и заорано 40.000 килограма стајњака и 4.000 килограма вештачког ђубрива. За семе је изабрана високородна сорта кромпира „форан“. У пролеће је 9.000 килограма засејано, а затим посађено у растојању од 60 односно 20 см. Број биљака по једном хектару износио је 83.000. Кромпир је једанпут огртан, три пута прашен, а исто толико пута прскан. На тај начин био је заштићен од пламењаче и кромпирове златице. Успех пољопривредног предузећа „Напредак“ значи много за читаво Лрагачево и све брдске пределе среза. Јер, овим рекордним' приносом доказана је рентабилност гајења кромпира. Пример „Напретка“ показује да се са једног хектара ове планинске земље може да добије 2 милиона динара, што ниједна друга култура не би могла да пружи.
Б. Р.
Европе и САД плаћају за гушчију печеницу од око 4 килогра ма 6 до 7 долара. Велика је потражња, такође, и осталог меса и перја.
Ова уносна производња јеш није довољно развије"ва на суботичком подручју иако се може врло брзо удвостручити са малим ин вестицијама. Свако сеоско домаћинство, наиме, има услова да постане мања или већа живинарска фарма путем кооперације са задругама. Стручњаци сугерирају домаћинствима да своја пространа дворишта и неискоришћене леди не око салаша претворе у фарме и запосле жене, де цу и осталу радну снагу која није довољно запосле на преко целе године. Те могућности увиђају данас и земљорадничке задруге које настоје да заснују кооперативне односе са што већим бројем земљорадника. Прошле године, на при мер, задруге суботичке комуне ' кооперирале „су на узгоју око 15.000 живине са 170 домаћинстава. Већ
ви артикли на домаћем и |ове године кооперацијом је
иностраном тржишту. Куп |обухваћено 380 домаћин-
у последње време све веђе интересовање вла
2 Уз
гусака
да за узгој
Нови Сад, 28. октобра И ове године на око пола милиона хектара војвођЂанских ораница дошло је до уобичајене јесење „гужве“, Ситуација је иста као и прошле године, само ће мотив којим се она образлаже ове године бити нешто измењен. Нису, наравно, у питању рекордно високи приноси и објективне немогућности да се они на време уберу, него касно дозревање кукуруза, а с обзиром да се у Војводини 70 одсто пшенице сеје на површинама где је претходно био ку куруз, то услед закашњења бербе кукуруза касне и сви остали јесењи пољски радови — вађење шећерне репе, предсетвено орање, сетва и други.
Нове препоруке
У оваквој ситуацији поно во се, наравно, као и прошле године, као, уосталом, и у свим претходним годинама појављују исти проблеми, чују се иста упозоре ња, и исти апели и исте „си рене за узбуну“. Недостаје радна снага за бербу, расту наднице берача у недоглед, повисиће производне трошкове и смањиће платни фонд осталих радника, апелује се на помоћ Армије и омладине. '
Ових дана уследиле су управо чак и неке посве нове, до сада још ни у једној прилици непрепоручиване мере. Гоњени нуждом, Се-
става која узгајају око 38 хиљаде комада. Последњих дана за пове ћање производње гусака за интересовало се и извозно предузеће „Бачка-продукт“ које нуди задругама и про извођачима врло повољне, услове. Склапају се уговори на релацији: извозникзадруга-домаћинства. Предузеће се обавезало да ће снабдети задруге приплодним гускама или доделити потребна финансијска сред ства. За сваку уговорену гуску у матичном запату задруга добија по 1.000 ди нара а за сваку младу гуску по 500 динара аванса без камате. Овај аванс задруге ће додељивати својим кооперантима за приплодна јата. Крајем ове то дине кооперанти ће добити 1.000 динара по комаду а у току маја још 500 динара. За килограм утовљене гуске (печенице) кооперанти ће добијати 20 динара више од тржишне цене или по једној гуски 80 до 100 динара. Извозник даје премије и за перје. За килограм перја првог чупања добиће 500 а од другог и трећег по 200 динара више од тржишне цене. За ову тројну коопераци ју влада у свим местима Ђачке и Баната велико ин тересовање код задруга и сељака. Задруге су се већ дале на посао. Оне одабира ју по 20 узорних произвођача с којима ступају у по словну сарадњу за 1961. го дину. Оне увиђају да ће им се овај посао исплатити јер ће за сваки испоручени килограм перја добити по 350 динара изнад цене за произвођаче а по килограму утовљене гуске (печенице) по 20 динара. У овоме послу рачуницу налазе и земљорадници. За свега седам месеци рада домаћинство на 100 гусака може да заради најмање
:| 100.000 динара чисте доби-
ти, Сви су изгледи да ће овај подухват потпуно успе ти. Ј. ПЈЕВИЋ
кретаријат за пољопривреду Покрајинског извршног већа и Институт за ратарство у Новом Саду, препору чили су пољопривредним произвођачима нове агроте хничке мере, које суштински одударају од препорука датих на недавно одржа ном суботичком саветовању. Наиме, уместо да иду на дубље орање и извесно смањивање употребе минералног ђубрива, како је то препоручено на саветовању у Суботици, пољопривредни ци треба да раде управо обратно — да ору плиће, да њиве нађубре што је могуће више. Јер, сетва стварно ка сни, а судећи по досадашњем току радова, нема скоро никаквог изгледа да ће се завршити пре краја новембра, а сасвим је вероватно да се може протегнути и до половине децембра. Због тога плиће орање треба да убрза рад сетвених припрема, док појачане дозе минералног ђубрива треба опет да у извесном! смислу „напумпају“ касно за-
Међутим, не слажу се ипак сви са неопходношћу потпуне измене плодореда, јер се на садашњем нивоу пољопривредне технике могу пронаћи и бржи, лакши, па самим тим и прихватљивији путеви. Најефикаснији од њих је свакако механизовање бербе кукуруза. Међутим, број комбајна за бербу кукуруза је засад врло мали. У целој Војводини "има свега нешто око 90. Усто домаћа индустрија их производи врло споро, те ако би се пољопри вреда ослањала у том погле ду само на домаћу индустри ју при њеном садашњем тем пу повећавања производње комбајна и берача кукуруза, крај јесењих пољопривредних „гужви“ једва ако би и наши унуци успели да дочекају. Због тога је заиста неопходно да се индустрија оријентише на бржи темпо повећања производње машина за убирање пољопривредних плодова, а пољопривредне организације, пак, да се у даљем механи-
Ових дана је на пољопривредном добру „Нова Пазова“ приказан рад берача
пшенице у наредној години. Сматра се управо да би институти и пољопривредне станице требало неодложно да се прихвате тог задатка.
Још крајем овог лета је пољопривредним организацијама, на пример, препору чено да у циљу убрзања и појефтињења јесењих радова примене жетву уместо бербе кукуруза. Пракса је показала да се на такав начин посао обавља неколико пута брже него раније једна косачица може дневно да покоси до седам хектара кукуруза — да је знатно квалитетнији и најзад неупоредиво јефтинији. Па ипак, нема података о томе да је тај у садашњим условима изванредно користан начин рада још игде примењен. Јер, једноставније је, наравно, управи газдинства да поднесе требовање о потребном броју сезонских ра дника, помоћи војске и омладинских радних бригада, него да се сама потруди да у оквирима свог газдинства организује потпуније
кукуруза како домаће производње тако и неких иностраних фирми, Велики број произвођача је са интересовањем пратио рад ових машина — које |, ; су данас, каде берба кукуруза заостаје, веома актуелне ври
сејану биљку, надокнађујући изгубљено време повећа ним количинама хране. Под иоле нормалним условима извођења јесење се тве овакве препоруке биле би несхватљиве, јер оне иду управо за тим да пољопривредни произвођачи свесно учине један корак који ће нужно довести до даљег повећања производних цена жита. Али у садашњим условима то је заиста једини начин да се спасе што се још спасти може. Због тога управо у добре намере ауто ра ових препорука не мо-
же, наравно, бити никакве.
сумње, али се, међутим, нужно у вези с тим намеће пи тање: да ли заиста пољопри вредна производња мора сваке јесени да западне у овакве „гужве“ које је са мањим или већим осцилацијама прате већ неколико година.
Недостају машине за убирање плодова...
"Упитате ли већину агроно ма за мишљење о свим овим проблемима рећи ће вам без двоумљења да узро ци томе леже у традиционалном војвођанском плодо реду према коме се на ис ој њиви наизменично сеју е ница и кукуруз, да је, према томе, тих јесењих „шпицева“ одувек било само У нешто мањој мери, јер је и стална барба за високе приносе била мање интензивна него сада, те да ће их увек и бити све док се не измени садашњи плодоред.
Ова аргументација је, несумњиво, тачна. То уосталом потврђују и готово све јесење пољопривредне сезоне које су досад прошле.
зовању процеса производње знатно више него досад оријентишу на куповину тих машина.
... и систем награђивања по учинку
Без обзира на даљи темпо убрзања производње комбај на и тај пут је ипак прилич но дуг. Он се може прихватити као основна оријентација у даљем развоју механизације пољопривреде док се у међувремену морају бар као привремена пронаћи бржа решења. То је не-
активирање неискоришћених резерви. Узрок релатив ној индиферентности према овим проблемима треба пре свега тражити и у непостојању бољег награђивања по учинку ВР.
ЈУГОСЛОВЕНСНИ Ц
~
| | И
ЕНТАР ЗА ПРЕРАДУ
ВОЋА И ПОВРЋА ОСНОВАП У ОМЕДЕРЕВОНОЈ ПАЛАНЦИ
У САСТАВУ ЦЕНТРА РАДИ И ЕКСПЕРИМЕНТАЛНИ ФАБРИКА ЗА ПРЕРАДУ ПОВРЋА И ВОЋА
Смедеревска Паланка,,тивања на проналажењу
октобра, Постојање Института за повртарство, који гаји разне врсте и сорте поврћа на површини од 250 хектара, убрзало је оснивање Југословенског центра за пре-
шке вредности разних сорти, првенствено поврћа а затим и воћа, ради одабирања најбољих за индустријску прераду. Ове сорте биће препоручене пољопривредним организацијама за даље гајење, ради снабдевања конзервне индустрије квалитетним поврћем и воћем. Центар располаже и експерименталном _ фабриком, која је подигнута крајем прошле године а чији је годишњи капацитет око 150 ватона свежег поврћа. Овај погон омотућује Центру да рали на освајању најновијих производа као што су разне врсте салата, затим филети — специјалитети од патрика, концентрат од парадајза са 28—30 и 38—40
|| процената сувих материја.
Ту су и разни производи од
:| грашка, бораније и другог
поврћа и воћа тако да је
| у овој почетној години, ос-
војено преко 70 артикала. Утврђени су такође рецепти за велики број производа.
' Проверени резултати усту; | пиће се фабрикама конзерв
не индустрије. Нешто касније, када Центар још боље опреми своје лабораторије, предузеће и контролу готових производа конзервне индустрије "намењених нашем и страном тржишту.
У саставу Центра ради и сушара за сушење парадајза, шаргарепе, бораније, гра
шка, листа: од целера и пер- |
шуна. Осушени производи уступљени су фабрикама за производњу готових супа. Извршени су и први огледи сушења кајсија, брескви, крушака, грожђа и, кромпира и добијени су врло добри резултати. Г |Е
Мада је Центар млада ус танова, већ је ступио у кооперацију са Институтом за технологију меса у Београду ради утврђивања рецепта и норматива прављења тотових јела од поврћа и
меса, као и вршења испи
најпрактичније и најјефтич није амбалаже од пластич= не масе за готова јела. Паралелно, радиће се и на стварању прототипа мале радионице са што једностав нијим технолошким процесом и јефтинијом производ њом готових јела од поврћа и меса, У наредној години радиће и на изради рецептуре за готова јела од поврћа без меса, као што су поховани карфиол» кељ, ти квице и друго; а добијени и проверени резултати усту паће се фабрикама и радионицама које се баве производњом готових јела.
Центар ће уједно радити и на оспособљавању кадрова за конзервну индуч стрију.
Славко ЈЕВТИЋ
У битољсном срезу пошумљено 600 хентара у првом
полугођу
Битољ, 28. октобра
У првом полугођу ове године у битољском срезу по шумљено је 600 хектара. У, току јесени треба да се пошуми још 400 хектара и тако оствари план пошумљавања за ову годину.
На пошумљавању су уче ствовали омладинци, чланови Социјалистичког савеза, припадници ЈНА битољског и прилепског гарнизона и чланови још неких друштвених организација, истакнуто је на саветовању које је ових дана одржано у Битољу, а које је организовао Срески одбор Социјалистичког саве|за. Учешћем тако виликог броја организација, речено |је на саветовању, акција |пошумљавања постављена
|је на широку основу, што обећава битољском _ срезу има око 60.000 хектара голети и еро зивних подручја. Досадашпошумљавању њи рад на |био је врло спор и убудуће треба ићи брзим темпом.
Б. ГТ.
НА ПОЧЕТКУ БЕРБЕ У КРУШЕВАЧКОМ СРЕЗУ
Очекује се око 4.000 вагона квалитетног грожђа
опходно, јер стање какво је |,
сада представља једну од основних препрека борби за устаљивање високих приноса жита. Технологија модер не производње је у основи савладана, али садашње 0околности онемогућавају да се она стриктно примени на великим површинама земљишта. Ове године, например, приноси пшенице на парцелама које су прошле јесени благовремено засеја не нису били скоро ништа мањи од прошлогодишњих рекорда, иако је, услед већ познатих проблема из прошле јесени, сличних управо овогодишњим проблемима таквих парцела било врло мало.
Ти проблеми се, међутим, могу решити. Зато је пре свега неопходна потпунија координација рада између произвођачких организација и разних непосредно заинтересованих институција. Може се, на пример, много шире него досад организовати производња семена раностасних сорти хибридног кукуруза и њих у главном сејати на оним површинама које се планирају за сетву
ДОСТОЈАНСТВЕНИМ КОРАКОМ ПРОЛАЗЕ ЖЕНЕ...
... одевене у сликовите шарене сарије, с цветом јасмина или ружом у црним сјај-
ним косама... Торањ храма провирује међу палмама. .
. Тешка се говеда крећу
путевима... бесконачно се протежу зелена пиринчана поља и широке плантаже
чаја .- •
,
Тако европски путник види Индију; бујица утисака и доживљаја руши се на њега, а ипак је удаљен само 12 часова ваздушног пута од своје домовине! Индија најлепша земља за празнике, нашег времена,
Крушевац, октобра У крушевачком срезу је ових дана почела општа
берба грожђа. Очекује се да ћеоко 14.000 хектара под ви ноградима са око 96,000.000 чокота (од чега на неродне отпада око 1.500 хектара) дати око 4.000 вагона нормално сазрелог и веома ква литетног грожђа.
Ове године ће просечан принос по једном родном чокоту винове лозе износити око пола килограма. На подручју Варварина и околине просечан принос ће бити око 600 грама по чокоту. Ове године ће бити добијено око 1.200 вагона грожђа мање него што се добија у годинама са нормалним атмосферским приликама за виноградарску производњу. До умањења приноса дошло је у првом реду због мраза и слана у пролеће, од чега су неки виногради промрзли, и због града који је оштетио винограде у неколико подручја.
Грожђе је ове јесени веома квалитетно. Зато суи откупне цене повољне и сти
Дочекују нас
ром, с доручком или пуним пансионом тачно као ИУ
мулативне за виноградаре. Проценат шећера се плаћа по 1,7 динара што даје приближно 35—40 динара за килограм грожђа. То је цена за најзаступљенију винску сорту — прокупац. Друге, квалитетније сорте, нарочито стоне, продају се и по вишим ценама.
| Стручњаци кажу да за| дружне организације и ви| ноградари ове јесени неће | имати неких већих тешкоћа
око лагеровања новог вина.
Друштвени сектор и задру-“ | жне организације распола|жу подрумским капаците| тима од преко 2.000 вагона. | РМ.
о
САРАДЊА ЗЕМЉОРАДНИЧЋИХ ЗАДРУГА
НУМАНОВСНОГ СРЕЗА
СА ПОЉОПРИВРЕДНИМ
СТРУЧЊАЦИМА. ИЗ САОПЉА
Куманово, октобра
Да би омогућила интензивнију пољопривредну про изводњу — пољопривредношумарска комора кумановског среза организовала је ове године сарадњу земљорадничких задрута куманов ског среза са пољопривред-
|ним стручњацима из Скоп-
ља. Ови стручњаци су већином професори Пољопривредно-шумарског факултета из Скопља и научног института. Они редовно по-
сећују _ задружна имања испитују у својим лабораторијама састав земљишта, предлажу какве културе су најпогодније ' за гајење на одређеном земљишту, помажу изради и | производних планова, спро| вођењу у живот стимулатив | ног начина „награђивања по учинку итд. Особита пажња
липковског мелиоративног система и Романовског поља. к. М.
луксузни хотели с уређајима за климатизацију ми потпуним комфоЕвропи, Индијске желез~
нице су брзе и удобне; и овде чине уређаји за климатизацију путовање угодним.
Ако желите видети Индију из авиона, брзи и угодни У1всоппеЕ
авиони довешће
вас уз необично ниску цену на циљ, (Групни летови од 6 особа на више добијају од свих авионских компанија снижење цена од 22%/). Желите ли провести своје празнике на једном месту, препоручујемо вам лепо смештене бунгалове и ресторане с одличном послугом, Набавите туристичке купоне. С њима можете куповати увозну робу У Индији, као што су алкохолна пића, дуван, фотографски и филмски материјал Уз контролисане оригиналне, цене.
Молимо вас, да нас посетите, Ми ћемо вас радо посаветовати код планирања вашег ања ваше
пута у Индију, а занимљив информациони материјал стоји вам на располагањ
Резервације изволите извршити преко месних путничких уреда. 7 УУ
5 Е 46
РБ,
332380-96 .
в—1789 3—
већи успех" У
контроли
посвећена је на подручју