Pokret

390 покрет

љиво, друго, због тога што самостални демократи дугују свој углед, можда п саму егзистенцију, штампи, из чега, по начелима части која иначе не доминирају свешом, происшиче за њих дужност да униште њену слободу. По док је разумљива антидемокрашска,. антисоцијална п аншикулшурна намера хоја се огледа. као у најчистијем млешанком огледалу, у овом Пројекту закона о штамии, савршено је непојмљив дилетантшизам којим је он прављен. Културна деликашност дикшује нам да не Подвргавамо критици пасусе 102 Пројекта о новинарској одговорности, 0 казнама за но. винаре, о начину доказивања истине пред судом у парницама по шшампарским кривицама, 0 дузжностима новинара према узвишеним лицима која сваког Првог дана у месецу примају на државним благајнама своје Принадлежности, ит. д., п ш. д. Обзирп стида допуштају нам да кажемо само Толико да у србској политичкој историји никад и нигде рђаве и ниске намере нису биле изражене Тако застрашујући неинтелигентно као у овом Г1рдјекту закона.

Пепхичко стање из кога је проистекао овај Пројект спада, слава Богу, у Прошлост коју не треба помињаши сем у приликама кад је то инструкшивно. Данас већ о свима политичким сшварима и вредностима мисли се расудније; сутра, наше ће прилике бити боље него што су данас. Због тога ми се надамо да ће тај Пројекш пасти, у целости, пили у Радикалном Клубу тезр, у пленуму Законодавног Одбора, или у пленуму 11ародне Скупштине, или пред Краљем. Најбоље би било кад би га, због промењених полишичких прилика, Министар за Изједначење Закона што пре повукао. Што пре да би се Бресекао сваки даљи разговор о овој јавној саблазни.

Да би наши читаоци имали пред очима исцрТан материјал за контролу горње оцене доносимо у целости: 13. члан Устава од 28. јуна 1921. 208., Српски Закон о штампи од 12. јануара 1904. 20д. са изменама п допунама од 9. децембра 1904. год. који је данас на снази, Пројект закона о штампи од 1. марта 1925. год. и крштику тог Пројекша и предлоге Југословенског Новинарског Удружења.

13. члан Устава од 28. јула 1921.

Штампа, је слободна.

Не може се установити никаква тревентивна мера која. спречава иалажење, шродају и растурање списа и новина. Цензура се-може установити само за време рата или мобилизације и то за ствари законом унашред предвиђене. Забрањује се растурање и продавање новина или штампаних списа, који садрже: увреду Владаоца или чланова Краљевског Дома, страних државних поглавара, Народне Окушштине, непосредно позивање грађана да силом мењају Устав или земаљске законе, или садрже тешку повреду јавног морала. Али у тим случајевима, власт је дужна за 24 часа по извршењу 34бране спровести дело суду, а овај је дужан такође за 24'часа огнажити или поништити забрану. У противном случају сматра се, да је забрана дигнута. Редовни судови одлучују о накнали пштете независно од судске одлуке о поништењу заоране. За кривице штампом учињене одговарају: писац, уред“ ник, штамтар, иславач и растурач. Марочитим законом 0 штампи одредиће се, кад ће и у којим случајевима које од напред побројаних лица и на који начин одговарати за кривице штампом учињене. Све кривице штампом (учињене сужиће редовни судови.

Закон о штампи од 12. јануара 1904. год. са изменама и допунама од 9. децембра 1904. год.

ТЛАВА 1. Отиште одредбе. Члан 1.

Сваки Орбин има шраво, да у праницама закона искаже своју мисао писмено, штампом и у сликама (члан 22. Устава). Члан 2.

Не може се установити ни цензура ни кауција ни каква друга тревентивна мера, која спречава излазак, продају или растурање списа и новина (члан 22. Устава).

Члан 3.

Штамша не може никад бити подвргнута администра-

тивним опоменама (члан 22. Устава). Члан 4.

Штампарска радња као занатска подлежи прописима ва нидустриско-занатске радње, а књижарска радња подлежи одредбама трговачког законика. Е

Члан 5.

Шод одредбама закона о штампи долази све оно, што се штампањем, или механичким или хемијским путем, као што је штамтање, сликање и т. д. изради за умножавање и растурање.

Од овога се изувимају гласачке листе ако на њима ништа. више нема сем имена кандилата, предлагача и представника: трговачки шротоколи, формулари и остало, што је 58 гртовачку радњу потребно; самртне објаве, позиви на. разне забаве и зборове, ако на овим последњим нема ничега више осим означења оних, који се позивају, дана, кад се позивају, места, где ће бити збор, и имена савивача; и, на послетку, ствари, нокључиво за редакције намењене.

Члан 6.

На сбвакој штамштаној, објављеној или механички или хемијским путем за умножавање и растурање израђеној а већ разданој ствари, мора стајати место штампања, име и стан штамтађра (еликара, резача и т. д.). Ако је то књига или иначе штампана ствар која не долази у повремену штампу, а намењена је за растурање, онда мора стајати и име писца или издавача.

Издавач може бити сама штампарија.

Ко противно овоме учини, казниће се са 50 до 200 динара или затвором од 5 до 20 дана за сваки број, свеску, књигу, тримерак и т.д.

Члан 7.

Шталмтар је дужан дати од сваког броја новина. или повременог списа, кад се почне растурати или разашиљати, по један шримерак месној државној полицијској власти.

У исто време, а најдаље за пет дана од публикације, сваки је штампар, ин приватан и државни дужан дати на ре вере за Народну Бислиотеку управи Града, односно месној државној полицијској власти, по три примерка од сваке штампане и одштампане ствари, осем оних поменутих у друвом ставу члана 6. овог закона (члан 25. закона 0 Народној Библиотеци).

Ко учили противно одредбама овога члана, казншће се новчано од 20 до 200 динара ишли затвором од 2 до 20 дана за сваки број, свеску, примерак и т.д.

Чптан 5.

(Све што је казано у претходном члану важи и за пре-

штамптавање.

ГЛАВА П. Повремена штомта,

Одељак !. Падавање, уређивање и пријављивање.

Члан 9.

(Сваки лист (новине) или сваки повремени спис мора имати одговорног уредника. Одговорни уредник мора бити српови грађанин, који ужива грађанска и политичка права (члан 22. Устава).

Ко издаје или штамша лист (новине) пли повремени епис, а није испунио погодбе овога члана, казниће се новчано од 300 до 1900 динара шли затвором од ! до 6 месеци.