Pokret
394
покрет
Окривљени _ може изјавити законом року (ел. 53), « ако нлје осуди, у ком случају не може се закона за ново суђење.
(ве ово важи за позив власника по штамтара.
(Измена од 9—7Х1—1904. год.).
Член 47.
Ако је тужба 8602 клевете, па оптужежни каже истинитост тврђења, онда је дужан за пет
жалбу т незадовољство у трисуствовао третресу ' сортстити _ одредбом 0вог
лоће да додана, у слму-
по судској оцени од утицаја на ислод суђења. Претрес се у овим случајевима може само један пут одложити, п то па пајтраће тужно време.
(Измена од 9—7Х1—1904.)
Члан 48.
Где год је овим законом допуштено доказивање, оптужени има права користити се и оним доказима, чија је публикација забрањена. Суд је дужан, ако оптужени захтева, прибавити доказе службеним путем, ако би то суду било
МИХАИЛО МИЛОВАНОВИЋ:
чојевима где може бити доказивања, по подтети исљеднику патисмето: 1. изразе окривљене, за које се оптужује, а пстипитост жоће да докаже; | 2. третис писмениг доказа; т 8. име пи трезиме, занимање п стан сведока, посведочити истинитост онога за шта се оптужује.
Ако се оптужени позива на сведоке који живе ван Србије, или живе у Србији алт се за време истраге не би њалазили у њој, омда се оставља слободној оцени суда да у павестим случајевима може одбити саслушање тил сведока. У таквом сључајџ оптужени може сам од њиљ доказе тла сведочбе добављати и суду па време зарад одбраме подтосити.
Одлагање овога рока пе може бити па у ком случају.
Ако оптужени тодтесе у одређеном року тражено тисмето, пељедњик је дужан тистога или најдаље другога дата саопштити га тужитељу. Тужитељ пма право тражити од суда исто толики рок за тодташање тротивтит доказа.
И тужитељ пи оптужени имају Уран утотребити па третресу ч нове доказе.
Одлагање претреса може бити само онда, кад је одбрана по оцени суда била у темогућности доћи до доказа, који су
првом саслушању
којих
који Ће
> МАТАРЕТОМ
МАКЕДОНАЦ 5
могућно, и ако сама одбрана ближе именује и одреди где су и какви су то докази, које оптужени није могао прибавити.
На суду и пред судом оптужени мора имати потпуну слободу одбране.
За сведоке, који ње би били у Србији важи таређење става другог тачке треће члана 47. овог закона.
(Доћута од 9—7Х1—1904.)
Члан 49.
Ако тужени одриче на суду, ла се окривљена штамштана ствар тиче тужитеља, онда ће пред судом дати изјаву, да се аштамптана окривљена ствар ни у колико не одноби на тужитеља, ни ту ће иајаву дужан бити, ако захтева тужитељ, аптамтати на челу у шрвом броју свога листа. Но ако тужитељ и после изјаве тузженога да се окривљена ствар не односи на њега, остане при тулби, онда ће суд претходно решити, односи ли се на тужиоца или не, па ће даље по закону поступити,
Ако уредник не питамта ивјаву у првом броју свога листа, на захтев тужиоца, казниће се са 200 до 600 динара, или затвором од 20 дана до 2 месеца, а тужитељ има права низ-
· јаву, учињену пред судом од стране туженога, штампати сам.