Pokret

Ку

покРСТ 415

њима пуца лед, низ снежне гајеве куд нико газио није, ударајући челима о дебла. Беж"! Беж'!.. Беж!!..

А кад проби зора јанузрска на она мутна каљава оканца кланице и кад се под изврнутом клупом пробуди Лазар, узе трептати очима: где ли је ово 2 Ето јутрос у кланици освануо!.. Како су врата била широм отворена, то су животиње једна по једна, чим је свануло, саме изишле из кланице, пре него што се је Лазар пробудио.

— Где су говелаг Помоли се Лазар на вра-

тима и трепће очима. Оштре ледене иглице студене зоре боцкају му лице и хвата му се иње по брцима и бради. Око разгаљена врата овио му се мастан црн коноп: виси пререзан с краја. Виси црн коноп о Лазареву врату, руке се низа њ обориле те му се црни изврнути дланови скоро до земље спустили; туробно полако силази Лазар у село да тражи говеда...

Верка Шкурла—Илијић

БУНАР ви О а

У прво време после успелог бугарског преврата од 8. јуна 1923. Влада завереника имала је за Европу два главна аргумента који су требали да оправдају оно што се у Бугарској догодило. Један је: насилнички режим Стамболијскога; други је: бољшевизација Бугарске која се под тим режимом спроводила.

Како изгледају ти аргументи данас, две године после погибије дружбашке, и успоставе завереничке, официрско-комитске Владе» Покојни Стамболијски оптуживан је, да је био завео диктатуру, да се није много обзирао на законитост, да је своје и своје партије противнике сматрао непријатељима државе и с њима поступао нечовечно, не признајући им право слободних грађана, и т. д. Колико су те оптужбе основане, питање је за себе; али шта су Бугарској лонели људи који су је ослободили од дружбашке диктатуре, незаконитости и терора» На

то питање је излишан одговор, после оних ужаса које је Бугарски народ доживео од Велике Недеље до данас.

А како је Влада Г. Цанкова извела ону другу своју мисију: спасавање Бугарске од Бољшевизмар Стамболијски је, по оптужбама његовах противника, био, и свесно и несвесно, оруђе у рукама комуниста, и његов режим је припремао терен бољшевичком. Шта су, дакле, наследници некадашње Земљоделске Владе учинили, да Бугарска не буде жртва Московске Интернационале, него брана Европе против њене бујице» Учинили су то да је данас, по тврђењу саме Г. Цанковљеве Владе, лево крило дружбаша — што, у истини, значи читава странка — на истом фронту са комунистима. И с тога су бугарски емигранти у праву кад, у свом апелу просвећеној Европи, оптужују ту Владу, „да она не само што неје стража демократске Европе против бољшевизма, већ је једна од највећих криваца у стварању услова за бољшевизирање Бугарске“ У праву су они, несумњиво, и кад покушавају да узбуне ев: ропску јавност, износећи пред њу ово море одвратних, азијатских злочина:

„Влада проф. Цанкова, вели се у апелу емиграције, дошавши на власт насиљем, труди се да се насиљем и оштрим мерама одржи на власти. М тако она поби љубимце бугарског народа: А. Стамболијског, Р. Даскалова, Спаса Дупаринова, Петка Д. Петкова и десетине хиљада малих и великих радника у средини Бугарске Земљорадничке Организације. Али пошто се овом проливеном крвљу није могла сломити воља бугарскога народа, са планом се изазва септембарски народни устанак, којом

је приликом извршен незапамћени у историји

варваризам, убијањем 18000 људи, сељака чланова Бугарског Земљоралничког Савеза. Тим поводом чувени бугарски песник гласно изјави и написа: „Александар Цанков клао је бугарски народ како га ни Турци нису клали.“ Читава села беху спаљена, дечје и човечје главе беху набадане на ножеве и ношене по пољима, хиљаде жена и девојака беху обешчашћене, а безброј је окованих, бијених и бачених у затвор. Али сви ови ужаси не уплашише бугарски народ и не задржаше га од борбе. Тада, после тога свога неуспеха, владајућа камарила Ал. Цанкова потражи друге путеве за борбу. Она прогласи цео народ који се бори под заставом Бугарског Земљорадничког Савеза за бољшевички, а борбу против Владе за борбу инспи: рисаву од стране Треће Интернационале. Под том новом маском убија се појединачно пуне две године. Под изговорима: „покушај бегства“, „самоубиство“, „тровање“, „дављење“, десетине и стотине видних радника Бугарског Земљорадничког Савеза нађоше смрт. Такви су случајеви са Стојаном Калачевим, Крумом Поповим, Цветком Аврамовим, Радославом Нотевим, В. Ивановим, Ил. Стојковим и је де

Али шта може „просвећена Европа“, којој се обраћа емиграција, да предузме против Г. Цанкова и његсва крвава режимар Емигранти јој постављају ове конкретне захтеве:

а) Да здере маску под којом се А. Цанков труди да сакрије ужас који притискује бугарски народ, и да се преко једне међународне анкете изнесу сва насиља, гоњења, хапшења, убиства у целој Бугарској од стране Владе и њених помоћних органа.

6) Иста анкета да провери оптужбу о бољшевизму и једнофронтовству, бачене против Бугарског Земљорадвичког Савеза, како би се утврдила њихова неоснованост и изашао на видело спремљени шантаж. Та анкета да утврди истину о 9. јуну, септембарским клањима, атентату ит. д.

8) Молимо такође цео културни свет, да се придружи захтеву енглеског јавног мњења израженом у Парламенту: да се изврше слободни парламентарни избори у Бугарској, у којима ће народ слободно изразити своје жеље и своје политичке идеале «“

Оваква анкета данас је очевидна немогућност. Анкету би могла спровести само „једна контролна комисија. Ко ће да да ту комисију» М ко ће присилити Цанкова и Бориса да је приме — и, евен-