Prosvetni glasnik

ЕЛЕКТРИЦИТЕТ И ЊЕГОВА ПРИМЕНА

у који водестепени што долазе из северног павиљона. У том салону налази се излог „77(е ТЈпИеб, 81а1еи е1ес1пс ИдНИпд С" л (Друштво сједињених држава за едектрично осветљење) и Француско телефонско друштво поред још других Фирама. Телефонско друштво изложило је један централан телефонски биро, иомоћу кога се постиже телеФонска веза између свију абонената у вароши. Разни телеграФСки апарати заузели су и собе иод бројевима 15 и 16.; а у соби 17. су електрпчни елементи разних система. Старински анарати изложени су у соби 18., а у соби 19. је излог електричних сатова и систем уједначавања сатова. Библиотека по електрицитету смештена је у соби 20., гостионица за горњи спрат је у соби 21., а поредње у соби 22. је читаоница, у коју су скунљени сви листови што пишу о електрицитету. Преко педесет разннх листоиа на |;азним европским језицима долазило је редовно у читаоницу. Од специјалних листова поменућемо (француске): ,,Б' ЕЧесШсИе", „Ба кшпеге е1ес1п (Ц1е", „I/ Е1ес1псЈеп 14 , „МопИеиг оИшеПе (1е 1' Е1ес1г1сИе", „Јоигпа1 с!е Е' ЕхрозШоп 1п1егпа11()па1е сГ Е1ес1п1е", (енглески): „ЕЛес1пс1ап" (руски) : „Електричество", (немачки): „ХеИвсгШ Шг (Ие ап§е*ап(11е Е1ес1пс1Шв1ећге" , и ,Е1ес1го1есћшзсће ХеИвсћгШ", осим мнсгих телеграФских листова на Француском , пемачком , енглеском, италијанском и шпанском језику и сем осталих природњачких листова на свима језицима. Поред собе 21. и 22. је салон обележен писменом ГЈ. у коме међународни конгрес ,лржи своје седнице. С друге стране тог салона су собе под бројевима 23. и 24. у којима је Американац Едисон изложио своје апарате: телеграФ што штампане денеше предаје, његове системе телефона, галванометри, Фотометри, електричне лампе , телеграФ автомат за пренос слика и рукописа , магнетски тријер за одвајање метала из смесе са неском и другим телима, микроФон, електрично перо итд. Међу изложеним стварима има и две, пеелектричне спразе, а то су ФонограФ и Фономотор. Све ове разне собе и салони осветљене су разним системама електричиих ламиа и сиећа, како би сваки могао сравњивати поједине системе. Споменућемо само свеће Јаблочкова и Жамеиа, Еашре 8о1еП, лампе Жарспара, Максима, Сваиа, Едисона, Сименса итд. Но оснм поменутих соба и салона има доста ствари изложених у дугачким ходиицима илдустријске палате, куда су смештене станице телеФонске, линограФија Птита, пантелеФОн, справе за јављане пожара итд. итд. Свезу између првог спрата осим више стеиеница одржава и једна справа за пењање номоћу електрицитета, коју је направио Сименс.

449

Пошто изложба није отворена на уречено време (1. Августа), него мало доцније, с тога није ни затворена. 1. Новембра, као што је први пут одређено, него је иомакнуто затворање на 15. Новембар, штојемеђу тим у ствари извршено 20. Новембра у 11 сатиувече. Последњих дана, 16., 17. и 18. Новембра пуштени су у изложбу бесплатно сиромаси и слуге, а последња два дана 19. и 20. Новембра осветљена су за сву публику бесплатно. Енглези су отворили прву изложбу пре тридесет година, а за њима, пођоше одмах Французи п приредише другу Са електричном изложбом десило се обратно. Прву светску електричну изложбу отворили су Французи, а за њима пођоше одмах Енглези, .јер одмах по ирестанку париске електричне изложбе отварају још две једну :-,а другом и то прву у Брајтону, а другу у кристалној аалати. Главни предмет те изложбе биће електричка светлост. Француски министар, Кошери, приредио је изложбу „супопарну, ладну, политехничку и академијску", вели један Француски лист. Енглези обратно приређују изложбу којој ће бити већма задатак да иублику забави и да више истакне естетичну страну на видик. Да видимо ко је од излагача одликован на овогодишњој нариској изложби. Још ночетком Октобра састављзна је норота од научњака, која ће редом оценнти свачији излог и како који заслужује да се награди. И 21. Октобра, под председништвом министра пошта и телеграФа, објављен је суд пороте о изложенам предметима у изложби. Немогуће је, а није ни потребно, изнети свих четири до пет стотина имена лица која су том ириликом награђена, него ћемо се само код нознатијих личности зауставити. На прво место долази министар пошта и телеграФа Кошери, коме је порота досудила почасну динлому. Остали министри, који су учествовалп у изложбн (унутрашњих послова, земл.орада п трговине, рата , марине, просвете) а и варош Париз, као и три железничка друштва (северио, западно и јужпо), одликовани су такође иочасном дипломом. Почасне динломе добили су још Французи: Брегет, ХристоФл и опште телвФонско друштво, Немци: Сименс и Хадеке и Енглсзи: западно телеграФСко друштво, Браћа Сименси и К°, и друштво нодморских телеграФа. Почасним диаломама за ироналазаче одликовани су Французи: Бодо (Ваш1о1), Депре (Бергег;), Грам и Планте, Американци : Бел и Едисон , Енглези : Јуз ц Томсон, Немци : Слменс, Др. Вернер , Италијанац : Пациноти и Норвежац : Бјеркнес. Златних медаља раздато је 77 излагачииа разних држава. Сребриих медаља било је више а бронзаних 57