Prosvetni glasnik

450

електрицитет и

његова примена

преко 250. Друштва , којима је цељ чисто шпекулативна, која су дакле купила патенте пеких проналазака иа их сад експдоатишу, нису ничим одликована. ДЕО ПРВИ 0 Е1ЕЕТР ИДИ ТЕ Т У Сва тела, кад се протру, могу да привлаче к себи друга лака тела. Још Тале МилаКанин, на 600 година пре Христа, знао је, да кад се протре ћилибар, да привлачи парчад хартиЈе, перје н т. д ; но како се онда ниЈе даље пробало, тоје остадо на томе читаве две хиљаде година. За све то време мислило се, да само ћилибар пма ту особину, па како се грчки зове ћилибар електрон, то се и та снага што привлачи тела назва електрицитет. Што се та природна појава није за то време, а нарочито у средњем веку. испитивала, био је главни узрок тај, што се из ље није могао ни дестилисати животни еликсир, нити истопити злато, а цела научна радња средње? 1 века састоји се у истраживању тих и томе подобеих немогућности. Зато је морао електрицитет више од две хиљаде година да остане на једном месту, док није препорођајем наука н новим нолетом у позвавању ирироде, иробуђен из сна. Енглески лекар Уиљем Џилберт 1600 године изнесе (у свом делу „Бе Ма§пе1е", Еоп<1оп, 1600) да још и друга тела осим ћилибара имају ту особину, да кад се протру постају електрична Онје то пробао на многим телима па и на металима; но ови не показиваху ни најмањег трага од електрицитета ; с тога он помисли да се метали не могу наелектрисати трењем, па зато нодели сва тела на електрична и неедектрична, куда су дошли сви метали. Ми ћемо доцније видети заштојето тако било; међу тим то је био узрок, што се у доцнијим истраживањима није обраћала пажња на метале. Ваљајош да спомепемо да је Џилберт тој привдачној снази и дао име „електрицитет" *). а како су је пре тога звали, не зна се, пошто се осим Тада нико са тим пије ни занимао. . После Џилберта више њих обратише нажњу едектрицитету, међу којима на прво место додази Бојл 1670, Ото Герик 1672, који је .нрви вндео електричну варницу, Ђал 1708 и Хукеби 1709. Важан напредак у науци о електрицитету учинио је Енгдез Стефан Греј год. 1728 до 1731 нашав, да се електрицитет по дугачкој жици може нренети с једног места на друго и доказао да сва тела не проводе електрицитет подједнако. Он је нокушавао да електрише воду, људе *) Ог: Ји1гив Вкђ — „Вје Ап-»епЈип» Јез ЕИескготазаеНзтиб 9 ВегНп 1873.

и жпвотиње л из воде је добијао светлаце. То га наведе године 1734 да мисди „да је електрична снага веома сдична са муњом." Ди Фај, године 1733., нађе да има две разне врсте едектридитета, које се иривлаче и да се два едектрицитета једне исте врсте одбијају. Теорију о електрицитету поставио је Франклин 1747. године назвавши један екектрицитет „положним" а други „одречним." Биће нознато, да је тај исти природњак дознао, да и грмљавина постаје услед|природног електрицитета у облацима, и да је он нронашао громовођу, 1752. год. Године 1789. анатом Галвани нађе сасвим нову врсту едектрицитета, која се зове галванизам и с којом ћемо се доцније унознати. Од тог доба низада су се открића једна за другима а и неке примене у индустрији. Кад се дознадо, како се едектрицитетом могу разложити нека хемијска једињења а нека опет слагати, постаде у хемији читава грана под имеиом електролизе. Тек се сад дознало да вода није просто тело, као што се до сада држало, већ да је састављена из кисеоника и водоника. Године 1826. нађе Нобили галванохромију иди превдачење метадних површина са обојеним металним превлакама, за тим галванопластику иди копирање разних изднвених ствари гадванским наслагањем бакра. Њу су нронашли Јакоби и Сиенсер 1835. год., а Деларив 1840. дознаде како се номоћу галванске струје може нозлаћивати и сребрити. Још 1821. године је Деви од иросте едектричне варнице добио између два угљена врло јаку електричну светлост. Године 1820. нађе Араго, да меко гвожђе, кад / поред њега пролази струја, постаје магнетично, те се одавде разви електромагнетизам, који је највеће примене нашао у телеграФији, едектричним звонима, сатовима и т. д. Најзад године 1831. нађе Фаради, да кад се магнет прибдижи некој жнци, онда се у њој јавн струја које нестане на сејави опет кад се магнет удади. Исто тако кад иду две жице упоредо, па се кроз једну пропусти струја, онда се струја јави и у другој жици а кад струје нема у првој, онда је нестане н у другој. Та сиоредна струја што се јавља од магнета или од друге струје зове о индукциона, ,изазвата" струја. Ова врсга елек г л .цитета нашла је своју примену у медицини, и магнетоелектричним машинама. За носдедње две три десетине година, наука о електрицитету развијена је не само теоријски већ је јако уведена и у практику и то толико да је створила читаву грану индустрије ради које је приређена овогодишња изложба. I Врсте електрицитета Кад говорпмо о врстама електрицитета, поред тога што едектрицитета може бити разног, он се разли-