Stražilovo

1397

подивају земље те обилато награђују човечији труд. Земљерадња је лепо и здраво "занимање; мили се човеку особито тада, када му исплаћује у њу уложени труд и новац. Али пољски рад не доноси увек сигурна ирихода; зависи јако од немилосрдних стихија, које често могу да осујете сав наш труд и честимице или коначно униште све плодове, што нам земља дарује. Студен и мраз, град, поплава и суша и друге непогоде чине земљерадницима силна квара. Али је дато човеку, да се колико толико обезбеди против тих неднћа. Тако против суше, која кад иодуже траје мозке да спржи и сажеже и најбујније усеве, да уништи најлепше наде људи земљерадника, служе за обрану канали, из којих се земље, према потреби, у свако доба могу даполивају. Горња Италија, наиме Ломбардија и Ииемонт, стоје што се тога тиче на првом месту у Европи. Тако је на измак 1881 године у Ломбардији 678.000, ау Пиемонту 444,000 хектара земље —• хектар чинн од прилике два јутра — вештачки поливапо водом из већих и мањих канала, а томе је последак, да земље, обезбрижене против летње суше и нрепеке, доносе редовио сваке године обилат приход Нема тамо зле жетве и неродице. Земље, вештачки натапане водом из канала, доносе више рода него да су гнојене. Израчунано је, да з- мље у околини вароши Павије дају просеком годишње но хектару 36 хектолитара кукуруза, толико од прилике зоби, а пиринча и до 60 хектолитара! Гледајући на путу канале и поља око Милана, те се тако брижљиво раде и вештачки заливају, помислио сам у себи, шта би се могло етворити од наше дољне Бачке, кад би се и њене благословене земље тако исто вегатачки заливале! А Фрања-Јосифов канал саграђен је баш навластито за ту цељ. Познатоје, колико је милиона тај канал стао државу и земљу, па се ипак, на жалост, тек овде онде употребљује за поливање земаља, служи скоро искључиво за иловидбу. А то даје тако мало прихода, да се отуд једва тек могу да исплаћују управни трошкови, а некмоли да на огромне капитале, што су уложени у канал, доноси и годишње камате Суша је један од најжешћих душмана, од које тако често страда наша земљерадња, учини често за једну годину већу штету, него колико би земљепоседници, којих се земље налазе око канала, морали још уложити новаца, па да га могу редовно употребљавати за поливање својих грунтова. Али у нас нема још ни из далека оног подузимачког духа, оне истрајности и старања за будућност, које врлине красе иароде на северо-западу, те се знају довити свакој незгоди, а нема у нашег света ни довољно ка-

питалне снаге, без какве се дапас, нарочито на ма'теријалном нољу, ништа велико ни трајно не може да створи . .. Јездећи тако на железници из Милана пут комског језера, стигох за по сахата у Мопцу. То је мало место али је знаменито са ретке старине, што ее тамо чува. У главној, у готском стилу саграђеној цркви, која доводи свој иостанак из давнашњих времена лонгобардских краљеза, из седмог века после Христа, налази се такозвана гкоздена круна, којом су се некад, у давно минула времена, крунисали лонгобнрдски краљеви. Зове се гвоздена круна за то што има изнутра узану каричицу од гвожђа, за коју веле да је скована од ексера, којим Христос Спаситељ би разапет на крст. Тако бар тврде учени људи у Гиму, а прост, безазлени свет верује да боме тим њиховим речима! Од Монце вози железница за један сахат даље до места Камврлата. Сиђем ту са воза заједно са другим нутницима, који су путовали на комско језеро, Сгднем у једна кола и стигнем за по сахата у Комо. Комо је врло стара варош. Основана је од Гала, давно пре рођења Христова, па је за то дуго време, од када је саграђена, претурила многе и велике промене. Комо је окружено китњастим и лепо обрађеним брежуљцима, лежи у низи крај самог језера, названог по имену те вароши. Комо је знатно данас поглавито с тога, што је средиште свиларске индустрије у Италији. Нигде можда у целом свету нема толико свилара на саразмерно малој просторији, колико их има у Кому и околини. Има их близу 200 ! Варош краси велика и велељнна црква од мрамора, саграђена у 15. веку, у стилу доба ране ренесансије. У Кому је рођен у половини прошлога века физичар Волта, чије се име слави и узноси у ученом свету, далеко и изван граница народа талијанског. Не далеко од пристаништа родног м.у места подигнут му је леп сноменик. Народ талијански одсиоје стране вишеје допринео општој култури на пољу лепих вештина него ли наука. Али да су Талијани много привредили енроиском образовању и озбиљном науком, мора признати свак, који се вине у мислима за неколико стодећа натраг, у дично оно доба ренесансије, препорођаја вештина и наука, када би положен основ новом напредном веку историје евронских народа, у које је доба навластито Италија играла тако знамениту улогу. А што је народ талијански данас заостао у наукама иза еиглеског, француског и немачког народа, то му за то ни мало не крњи његове вредности, јер су томе махом криве незгодне политичке и друштвене прилике, што су нарочито па пољу духовне културе за дуго време тако штетно утицале на народ лепог апенинског полуострва. (Свршиће се.)