Stražilovo

1095

ОТРАЖИЛОВО

1096

Што би свијет без Стамбула? Што би Стамбул без јунака? А јунаци инокосни Бише били без Турака!

Јест, књаже млади, Стамбул је глана Градова свијех и наша слава . . . Извор је моћи и величине, Свједок јунаштва, наше врлине! На му напомиње, што се у Стамбулу може наћ' само! А то је пусто женско чељаде, С којима наши јунаци сладе Живот, који је посвећен вјери; 0. Т У ј° Ј ато х УР и Ј а кћери! На бијесне хате: А имамо и Арапа, Који јашу бедевије, Од којијех ластавица У трк бржа тица иије.... Станко. Вјера ви је мало тупа, А остало све је боље. Ето Ибраим-аги лијене згоде: 0, да знадеш. млади књаже, Што рај за нас Турке спрема За најгорег од Турака, Тога добра сад цар нема! Ах, слатко је Турчин бити ! Човјек друго што бит може? А што Турчин ти нијеси, Књаже млади — жали боже! Ах, да ти је сркнут' меда Наше вјере, нашег дина, И да ти је чут доброту Благог срца падишина! И да ти је Стамбул виђет' И кубета и мунаре! 0, нри томе што је Жабљак И 1 Јјжвица у 11онаре ? ! Што је Зета при нростору Ципан ц'јеле Румелије? Што је мала Црна Гора Снрам Бугарске и Србије?! Што је Ловћен спрам Балкана? Што је Иван при надиши ? . Син Иванов ти си мали Син падишин био б' виши!

Што ће једна само жена? Што ће једна заручиица? Што ће соко, када нема Јато танких јаребица?! Што ће борба, што ће муке И залудно опирање Кад међ слугом и међ краљем Остаје ти за бирање ?! И одмах устаје да иде а Станко га замишљено пита, када се враћа у Стамбул. Он му на то одговара, да би радиј био, да га није ни сад видио; толико му је мило, што га је познао. А цар ће га нитати великом радозналошћу за Станка. Станко. Зар је цар чуја за личност моју? Ибраим. А што цар не зна? Зна цио свијет! Зна, да си човјек, јунака цвијет! Зна, да у бега два сина има И да је стариј рад Латинима; Ти да си човјек, дирек горштака! Да сличеш бегу, вођи јунака. Ибраим је успио. Станко га жели онет виђети, прије пего крене. Пошто је сам остао, иза дугог ћутања наставља: Краљ!... Румелија... Балкан... ил слуга... Наклоност царска... питања друга!... Држим, мисле у Цариград нешто... За све ћу агу испитат вјешто. (Шетајући по одаји.) „Што је Зета нри простору „Ципан ц'јеле Румелије? „Штб је мала Црна Гора „Сирам Бугарске и Србије? „Што је Ловћен спрам Балкана? „Што је Иван при падиши? „Син Иванов ји си мали, „Син султанов био б' виши. И већ ми позиајемо потурицу, али нас велико злочинство опет не изнепађује: ми смо то нредошјећали по првом оном монологу Станкову. Ајдемо даље. Ко зна? Силна је моћ љубави. Љубав још може Станка зауставити. Прије поласка Станкова на великој забави у Иван-беговијем дворовима открива му Даница бол и страх са његовог одласка: Мој ће ти спомен из срца, главе, Бојни успјеси, сјај ратне славе Истргнут', Отанко, бојим се млада! ?