Stražilovo

250

СТРАЖИЛОВО

Б р. 16.

но ако је под народом збиља мислио г. Павић на српски иарод те ако је оним хтео рећи, да се српски деспот ђурађ тим, што је дао ухватити и мало стегнути Сибињанин-Јанка, замерио јако и „зацело" српском народу, те је и због тога и особито због тога омрзнуо српски народ на тог српског деспота — онда је тврдња та тако најивна, да би грехота било побијати ју и тим стрести с ње росу најииности, најлеиши украс њезин! Но главно је то, да ни г. Павић није држао, а ваљда не држи ни данас Вука Бранковића за издајицу српског рода, те због тога и само због тога и поменут је овде с г. ђурковићем и Мијатовићем и Гилфердингом; а даљи покушај његов, да покаже и пут, којим је народ стао о Вуку Бранковићу онако певати, испао је или остао је безуспешан и ја мислим, да он није потрефио прави пут. После г. Павића писао је г. Стојан Новаковић, но г. Стојана не смем овде поменути, а ево зашто: Г. Кошутић, а то је г. Панта Срећковић, који се од неког доба почео стидити свога имена и презимена, коме је и име и презиме то тако мрско, да се кад и кад волије служити туђим, од плашљиве когауте узетим презименом, него ли красним оним својим именом, што много значи, тај дакле Кошутић Панта каже на крају онога поменутог већ у овој расправи манифеста свог, који је путем Нове Уставности од12. маја 1887. публиковао, ово: „Г. Руварче, саме године нису историја, историја је нешто друго, и она се тако не пише са гледишта позитивних и десцендентних наука (какве ли су то иауке, Боже мој, те десцендентне науке ?), као што ви пишете њене чланке. Ви мислите да је историја каква попаша, па се састали кмет и биров, да се свађају! Срамота! 0 г. Ст. Новаковићу задржавам реч, јер се он по моме знању није никада ни барабарио са овом двојнцом (т. ј. Љ. Ковачевићем и с Руварцем). А ако г. Новаковић јавио одобри учење Ковачевићево и Руварчево (а то је: да Вукашин није убио цара Уроша и да се не може казати, да је Бранковић издао на К,осову) а ако т. Новаковић јавно одобри учење КовачевиЛево и Руварчево (шта си се затрепетао те стрепига, Србине и српски сине, на тај угроз грознога Когаутића? не бој се, није тако страшно), тада Ну скремути аажњу и на неке његове радове, за које и он сада, јемачно у души, држи да нису онакви. а Ето тако К. Г. И с озбиром иа ту претњу тога књижевнога Нанталоза*) би ли било од мене *) У неким крајевима изгокара народ место Панталоз Пангалоз, но значење је свуда исто. Као што је ћиФталос састављено из ћиФте и лос, тако је и Панталоз из Панта и лоз и значи Пантин син или Пантелић, јер лоз и лос значи у кезунском језику оно исто, што у грчком пулос (пуле) а у турском оглу значи, и по томе је Панталоз (Пангалоз) = Пантопулос. лепо, да кажем овде, да се г. Стојан Новаковић слаже с онима, који кажу да Вукашии није убио цара Уроша и да није доказано, да је, а пошто то није, да ни није издао Вук пикога на Косову ? Ја то нећу а ни не смем казати то, те изложити човека толикој опасности, која му прети од стране нечојека и кошутиног сина — и то тим мање, што ни сам не знам, да се г. Стојан икада барабарио са мном, већ само знам, да се Новаковић највећма срди на мене и никако не одобрава, што толико помињем тога Београдског г. Панту, те тиме причињавам, да му боље перје расте. „На такве индивидује не треба се ни обазрети, нит оно, што они пишу, једног погледа удостојити, — мисли г. Стојан, но ја то не могу! Нисам тако узвишен над слабостима људским и ја не могу да превидим или да се учиним, да не видим, кад се ко узмува, успундрави и хоће, да се чује и његов глас. Најпосле, ко је пусгио, да се толико узвиси, „на високих" постави, да на глас изађе и да се тако осили г. Панта ? Ја ваистину нисам, и да стоји до мене, видио би Панта своје добројтро! „Но силам' лшдским' пред^лгБ е положент.." (Мушицки у оди на Видов-дан). „10че силант>, данасв смиренч., ,,К)че славант>, данас.в презренв, „10че страшант., данасв сатренЂ. (Ј. С. Поповић у „Спомену Бидова-дана.") МетепЛо, Панто, то! Мислио сам, да са тим стиховима Стеријиним завртиим ову расправу о кнезу Лазару, која се и онако отегла као гладна година. Та и мени се самом већ досадило и баш сам се уморио пигаући, а особито расправљајући, но највигае ме је уморило то, гато пишући и расправљајући морао сам се непрестано свађати, препирати и протеривати са свакојаком вером и неверијом а понајвише с г. Пантом Кошутићем, кога нико не може надговорити и сапрети. Ох, како бих радо завршио ову расправу сад овде и с она три стиха, са она три све јача и јача партиципа на крају: смирен — презрен — сатрен! ал не могу, јер се надам до који дан добити из Петербурга књигу, у Москви 1790. года печатану, која се зове: „Рускш времлнникг, сир4чв ЛћтописецЂ," и докле год не добијем књиге те, не дам сна очима својима и пећу да завргаим, већ ћу да „наставим" и писаћу међутим ма о чем, само о Панти нећу више писати ништа, дапаче нећу му ни имена, ни правога ни лазкнога онога имена његовога поменути. Та помен његов и памет ногибе са шумом! Помињати нећу Панту, јер доста је већ помињат, та толико је пута већ поменут он. у овој расправи, да би се већ давно и давно био одужио ја, да је плуг волова или 100 ћесарских дуката манастиру за свој помен нриложио и тим мене као манастирског