Stražilovo

252

СТРАЖИЛОВО

Б Р . 16.

Атини с места одговараш и готов си и у ватру и у воду — вода те, не тебе већ оне премудре Грке или иолугрке, иначе праве Цинцаре — однела! Њих нека мутна вода носи између нас и с њима свеколике навађаче и завађаче и спекуланте, а тебе, српски сине, нека храни и сахрани и предохрани анђео хранитељ од свакога навета вражијега и нек те све једнако разумљује он, да ти ниси позван, да ти још немаш позива да судиш и пресуђујеш, већ да си само дужан да се спремаш и да се спремиш, да се у животу и у борби за живот не изгубиш, да не погубиш ни душу ни себе за свој род. II тако пошто ти нећеш, а ја опет нећу да питам онога, који би могао одговорити на питање, шта значи то, што се у неким нашим дароставним књигама каже, да је Вук Бранковић господарио у Восни и да се војска, којој је он био војвода, састојала из самих Бошњака, кад се зна, да он није господарио у Босни и да војници, које је он предводио у боју на Косову, нису били Бошњаци, већем Срби, челик тврди, који ватру дају ? те нитање то све једнако узгор стоји и неће да се скида ни теби ни мени с врата, — то морам гледати, да забашурим то питање, то јест да тако одговорим на то нитање, да се не зна, шта се управ одговорило и шта управ значи она несугласност или противусловље између тврђења оних цароставних књига и онога, што се зна и што стоји. И луд бих био, кад не бих тако поступио. Зашто само ја да на свако питање дајем прави одговор, и да се одговарајући право замерам свима, којима је то неправо и који воле мало кривудати и заметати траг. Стари они јелински мудраци нису се ваљда толико мучили, док су дијалектику измислили, да се њоме само прави њихови потомци и Цинцари служе! И кад ови могу индиректно одговарати на питање директно, могу и ја —. и то овако. Влатко ВцковиЛ , војвода босанске војске на пољу Косову, уклонио се и с том босанском војском побегао са разбојишта. Вук Бранковић, иредводи своју војску, својих 10 или 12 хиљада оклопника Вошњака или од Босне — но и он се уклања иа страну и издаде цара на Косову. Да није негда и негде у причи и песми о боју на Косову Вук, Вукић заменио ВуковиЛа Влатка? Њгда — то јест, док се још није знало, да је и Милош, који је убио цара Мурата, зет кнезу Лазару био, и да се с пашеногом својим сукобио и т. д. Њгде — то јест мало даље од Косова и од Крушевца, где се још и г. 1847. могло чути разлагати, да Вук није на Косову издају учинио, већ је 12.000 најбоље војске од иропасти, која је грозила, избавио.

(Види у поменутом Малетићевом описанију битке Косовопољске на стр. XVIII. примедбу о том). Ја бих рекао, да се у првом веку после боја Косовскога ни у народу није знало за издају Вукову на Косову нити да се име Вуково као издајника и проклетника помињало у причама и песмама. Нећу се позивати на разне „поменике" и записе, у којима се каже: „Окт. нртхтлвп се кмг<тстннн н хрнстошоIIIIIIII 1Ш>1«1. Б|)Д111!ОВНКћ ИЛИ КОЈИ ПОМИЊу „ЕДДГОУМКДГО II II рнси 0 II 0 М II II Д №М ДГ 0 Вдккд Цлннокшш." (в. Гл. XXIX. 312.; Гл. ХШ. 32, и Рачански поменик; Шематизам бококоторске Епархије за годину 1882. стр. 32. У поменику Водичничком помињу се кралв Влвкашин, кралв Марко, Влвт Бранковикђ; али је имена свој тројици — приметио је Стојан Новаковић на стр. 19. — иозније неко (по свој прилици какав бутарин ) цртом превлачио, (а могао бих се и на те помепике и записе иозвати), већ ћу поменути само другу једну околност, коју неће моћи ни архимандрит Дучић неуважити. Исти господин архимандрит вели на једном месту (ч. Гласник Х1Л1. 163.—165.), да ЗеИани нису хтели признати ђурђа Бранковића за својег владаоца, и то зато и поглавито зато нису га хтели признати, што је он био син онога, који је издао Сраство на Косову, и то је — вели тај архимандрит — „ Орбипу сасвим иојамно." У овај пар ја не знам, шта сам: да ли сам Србин или Бугарин, но мени то, што је „Србину" појамно, није ни најмање појамно. Зећани, ти лукавци од искона до данас, неће да признају ђурђа, сина Вука Бранковића, који је издао српство на Косову, за свога владаоца; њима, Зећанима, ђурађ је мрзак, што је син српског издајице — „и иоред таког расположења народнога у Зети наравно ђурађ није ни могао дуго тамо остати и ђурађ се врати из Зете у Србију 1427., да заузме деспотски пријесто." Јест да — заузеће га! Та ваљда ни Срби нису маме па да признаду за деспота и господара сина Вука Бранковића, српског издајице? Но на жалост Срби су још г. 1426. признали „исчадије то" оног издајника и проклетника саборно за наследника ујаку свом деспоту Стефану и за свога будућег господара! Шта ћеш на то рећи, Србине и српски сине ? Ја мислим, да ћеш морати узвикнути: Да дивни, да дивотни ли су ти Зећани! А Срби и Србијанци, та како да назовем само те кукавице и подлаце, који непризнатог од свесних Зећана сина и.здајичиног ето признадоше тако бесвесио за свога владаоца ? И још кад се само помисли, ко су и шта су ти свесни Зећани с једне и ти бесвесни Срби с друге стране! Зећани нису били на Косову, они нису крв своју ироливали на Косову за часни крст