Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

253

и слободу златну, и они опет мрзе, тако мрзе на ђурђа, еина Вуковог, и мрзе баш за то, што је син Вука издајице; а Срби од г. 1426. и 1427., та то су они исти Срби, који се борили с кнезом својим на пољу Косову или су синови оних, који су кости своје оставили иа крвавом пољу Косову, — које је издао онај проклетник — и они иризнају сина нроклетога за својега господара? Може ли то бити и може ли се то разумно и иомислити, оче архимандрите? Али су ипак дивни ти Зећани! Но кад се само мало боље и оштрије загледиш и промотриш, хоће се богме излизати та дивота старих оних Зећана. Расуди, што ћу ти још рећи, па ћеш се и сам уверити, да дивота та није есћг, није постојана. Нећу да помињем краља Вукашина и зашто тога краља нису хтели Зећани признати, „већ су се са свијем — како поменути архимандрит на поменутом месту вели — сасвим одвојили од српске заједнице, као што је познато, одмах послије трагичне смрти цара Уроша, ирогласивши Балшиће. своје земљаке и Немањиће сроднике по танкој крви, за своју династију, који су независно њом владали у иуном смислу те ријечи од год. 1367.—1421. год." Вукашина дакле нећу, али морам поменути кнеза Лазара и његов одношај према Зећанима и то поглавито по зетским изворима и по ауторитету у питању зетске повести. „Ваоша, Герцог зетскш — син Страцимиро†невосхот& сђ царскимЂ убшцето ва дружество вступити• сђ кнлзомђ ВолканомЋ (то је Вукашин), и не бнст проти†ТурокЂ. — Ваоша нехот^ признати кнлза Лазара за великаго Государл Србл4м г в и Самодржцемг, и за туш причину кнлзт. Лазарт. три кратт. воиного ходилђ на Баошу, обаче все три кратЂ отђ Баоше поб^жденЂ 6 илђ . Посл'ћди Баоша, какЂ челов г ћкЂ молодши воинои непоб4ждени, а поб^жденЂ молодого дДшицего прекрасного Марјего, дочкош кнлза Лазара, на которуго женил се и ва протекцГго книза Лазара отдалсл. — А кад се српска господа већ искупила на пољу Косову — „ ожидаготЂ Герцога Зетскаго Господина Баошу, которни еш,е непришелЂ, но сабираетЂ воинсгво и отправллетсл кђ кнлзу Лазару." Но кнезу Лазару није до чекања, већ призива своје војводе на вечеру „повеселитисл сђ нима вкуггћ" и т. д. и т. д. „ вђ третји ден он (Ваоша, господин и Герцог зетскш) прибилЂ на Косово по онои баталш, которал бнтв вђ л г ћто бнтал 6897, а отђ р. г. 1389. месеца К)шл 15 дна. Баоша вђ нечали великои, что на бого неуспћлЂ, гн'ћваетсл на измФ.ника Волка Бранковича, котораго посл г 1;жде своего рукого убилЂ. " Тако ето инше и тако напо-

слетку намешта Василије Петровићв, владика и прејамник зетских митрополита, а како је управо било, то мало боље зна састављач оне наше „стародревне књиге", који није имао узрока као Василије Иетровић и Зећани, прикривати и којешта измишљавати и не казати истину. У тој „староставној' 1 нашој књизи нешто се друкчије гуди и пева о оном Бајоши и о оним Зећанима. „Но бајоша ие вмлт. докд(»т, ил кЂрм то не кажем ја, већ тако пише у српској „староставној" књизи блјошл ii€ б 1.1 лт. дослрт, нл бт.(>1.1, токмо ii(>iiтко р ii 0, Јлкоже о к н Vно ксегдл сстт, к 2Јбћднокт> н и р едклихт, ^емлн тон (међер је ауктор књиге те добро нознавао своје људе, те старе и нове Зећаие!); токмо стрдхд рддп притвордлсд до кремене, гаже нотомт. н/лкил (I, јдноже слкдоклтн г ,»детт, (Гл. V". 79.) „Удрко (краљевић и краљ) же покт,же ко Лмкрлтв ||лра тнрскомт, н нрсБМклетт, Улрко нроуее нрн (\мкрлтн ко СЛ»1КБЛ\Т, 110 КСА Д11111, II 0 Д К II 7, Д 10 Г. Д II р Л 5Ј Д р Д Ж Д |Д Л м 8 р д т л н д Д д ^ д р д н д е р а; д к 8 е г о. Тлкоже и до киа^сн рлссјискнхг. пнел, д понднкнше до кдношл скоего ^етд, ем8и ;е нгкЂстп: уто кћ скорг, свлтднт, Лмврдтт. со сконмт, коннстномт, прјндетг нд Лд ^дрд, н дцн; нокт;днтт, его, огддсп, цдрстко б д i о ш н (на и. м. 81. и 82. стр.) На вечери кнежевој, као пгго већ знамо, много су кнежеви и војводе међу собом говорили о издајицама „л нднпдус о бдјошн , которјн v к д ^ д л т, т д ii н 8 серд1 |д скоего (стр. 8.) ,,нже (то јест Бајоша) дфе н желдлт, кмсоуесткд крдлккскдго, обдус око \'су мн<ккаса СИЛ0| ° ндстуннтн, око нлкт. ожнднлт, дд б 1,1 его стдтн (сабор српски) нроснлн; оБлуе сшмнслт, ст, горт, ко нрсдт.лн хкостднскјл н ед | цт , 1р11 /рСПЛ, ii прЈИМНЛТ, откт.тт, ссб6 Н6Л10БНМТ,, поплсннлт, тг.хт, стрднт, мт.сгд н селд, ко^крлтнлсљ ко скод (стр.9|). И тај изменик, тај Баошић, син Срацимиров, тај, који је издао сраску мисао и кога су српска господа, скупљена у очи Видова дне, онолико помињала и помињући га зацело га нису благосиљала већ проклињала — тај да се онолико опечалио, кад је чуо за погибију српску на Косову и да је он, сам издајник, убио Вука због издаје својом руком! Но овде није нитање о Бајопш или о Баошићу, том арбанашком госнодину, који је и сам по роду и колену био Арбанас или пак Влах, јер Србин није био никако ни један Балшић а најмање стари и први Баоша, којега се синови одметнули и од цркве српске и од српског цара Уроша и којега Урош цар ребелима и неверницима својима назива — већ је говор о Зећанима, који су, као што поменути архимандрит тврди, прогласили Балшиће, те одметнике и невернике српског цара, арогласили за своју династију, који с Баошом (римокатоликом) не хтедоше ни благочестивога кнеза Лазара признати за госио-