Stražilovo

507

мозга, али, кад се мозак и једнога и другога упореди са тежином у телесах им, онда је мозак у женскога иросеком тежи. Тежина мовга завиеи сигурно код сваке животиае од два фактора: од тога, колико је велико тело у ае, и од тога, какве су н колике су душевне способИоети. Ако су две зкивОтиЊе душеВно отприлике јеДЛако раЗвИјеМе а телесно Су јако Меједваке, свагда јВ у в&ће и мбзак тезки, ако се не узме на око тбжина у тела им. Ако су две животиње једнако тешке а јако неједнако развијене у мозгу, увек је развијенија лшвотиња тежега мозга. Кад су животиње душевно на једнаку степену, њихов мозак не добија и не губи у тежини тако, да тежина у мозга износи свагда исти део од тежине у тела, већ мање животиње имају тежи мозак. Ово је од толике иредноети, да многе животиње, поређаМе 1ш тежиНи у мозга. ако се она упореди Са тежином у ФеДа иМ, нибу И раЗвијеНије, ако им је мозак тежи: већином код мањих животиња боље излази него код већих. Ево неких примера: У ситнога миша (брЉташ) је тежина у мозга двадесет и трећи део од тежине у тела, у човека тридесет и пети део, у пољског миша седамдесет и пети део, у зеца двеста двадесети део, у делфина четиристотинити део, у слона петстотинити део, у гренландског кита петнаестхиљадити део;—• између птица наводимо: у модре сенице шеснаести део, у ласте сеоске двадесет и други део, у стрнадице тридесет и други део, у барске совуљаге педесет и први део, у крагуја седамдесет и други део, у јаребице сто и осамдесети део, у фазана две сто и седамдесети део, у ноја хиљаду и две стотинити део. Видимо дакле, да код мањих животиња мозак чини већи део од тежине тела или другим речма речено: код мањих животиња на грам тела им долази више мозга него код већих. Па како да се то протумачи, како да се то разуме? Зацело ће јасно бити око, ако се узме на ум, да мозак не врши само душевне функције него има дужности да обавља и код нромене у материји телесној, дакле да одговара и чисто соматичним сврхама. Промене у материји тим су јаче, што је тело у животиње мање: код мање животиње срце брже куца, мања животиња брже дише, брже храну вари, чешће је гладна него већа. Ово опет долази отуда, што су мање животиње саразмерно веће површине. Да ово боље протумачимо, узећемо пример врло прост: нека су два животињска тела нотпуно истих особина и истога облика и то коцкастога, дакле као

у геометрији. У једне коцке је сеченица, рецимо, један метар а у друге два метра, те је тако површина у прве шест квадратних метара а у друге двадесет и четири; тело у једне зкивотиње захвата простор од једног кубпог метра а у друге опет осам. 11о томе дакле долазило би код мање животиње шест квадратних метара на метар запремине а код веће еамо три, а штогод је већа површина, тиме тело Више топлоте издаје, те је по томе и живља измена у Ма^ерији. Ако сад узмемо,- да ће мозак, вршећи соматичне функције, бити већи са јачом изменом у материји, дакле са већом површином у тела, то се површиие у тих тела односе као трећи корени из квадрата запремиие. Како иак са маленом погрешком смемо место запремине узети код зкивотиња тежину, то св да рећи, да се површине односе као трећи корени из квадрата тежине. Исто тако треба да се односи и мозак у своме раду, ако врши само соматичие функције; искажемо ли пак рад мозга у његовој тежиии, то треба да се тако односе тезкине у мозгова код обе зкивотиње. Нашли смо дакле, како се морају односити тезкине у мозака код зкивотиња, ако узмемо на ум само соматичне функције мозгове а душевне испустимо. Пођимо сад мало даље. Кад се прорачуна трећи корен из квадрата тежине, добићемо, да треба ту тежину потенцовати бројем 0.666 Знамо ли дакле у опште тезкину тела разних животиња, треба нам само ту тежину дићи на степен 0 - 666... па да нађемо, како се односити морају тежине мозгова у тих животиња; разуме се, душевне особине не смемо имати на уму. Дакле број 0'666.... игра улогу у соматичним функцијама, с тога га и назива Снел соматичним експонентом. Узмемо ли, да и душевне способности утечу на тежину у мозга код животиње, то се мора број 0'666 свакојако још неким бројем помножити, који ће иоказивати, како тезкина мозга од тих способности зависи. Овај број зове Снел психичан фактор. Кад се све то добро промотри а уз то се сетимо, да рад, који има измена у материји да изврши, не зависи само од површине него и од масе у животињскога тела, онда излази, да соматичан експоненат не може баш бити 0.666 но да мора по свој прилици већи бити а особито због тога, што тезкина у мозга не мора расти нотпуно са радом, који мозак обави. Код животиња топле крви измена у материји равиа се готово свуда по истим захтевима, с тога ће код таких зкивотиња соматичан ексноненат бити