Ženski svet

188. ЖЕНСКИ

себе необично велику пажњу. За њих сео много запнтересовала сама румунска краљица, па и остала румунска аристокрација п надамо се, да ће ти српеки ћилимови стећи и тамо међу Румунима својих купаца. Да пх је било на из ложби, они би зацело п распродани били.

О Е ЧИТУЉА.

Т Мита Форовић, бивши капетан на првим пл „Фрећку“, „Напретку“ п „Мачви“, које ву пловиле по Дунаву и Сави док нису пошле по дољним крајевима, возио је он бесплатно млоге Србе ђаке у Пешту. Први је пребродио Купу од Сиска до Гор. Карловца. Умро је у Варјашу у Банату у дубокој старости евојој. „Лака му била црна земља!

т Славко Атанацковић, беше увек од [. до УШ. разреда срп. вел. гимназије у Новом Саду одличан ђак и кад је евршио тако лепо пе примерним владањем средњу школу, уграби га

јула месеца о.г.у 19. години немила емрт из

средине другова и наставника, који су га жарко волели и љубили. Он је учитељеко дете из Новог Села, у Банату. Изгубио је рано п оца п мајку те га је брат Влајко Атанацковић, учитељ, неговао пи школовао. Лака му црна земља била!

т Владинир (. Трифковић. Одлични свение и управитељ сарајевског протопопијата г. Стева 'Трифковић изгубио је 21. јула о. г. евог једпица сина Владимира, филозофа ТУ. годане после дуге и тешке болести у 24. години

СВЕТ Бр.

[22]

живота. Тешко ожалошћеним родитељима изјав“ љујемо наше саучешће, а покојнику нека је вечна памет!

" Стеван Дамјановић, велепоседник у Иригу, председник тамошње ерпске штедионице, угледан грађанин и трговаш, упокојпо се б,јула

у 66. години после кратке болести. Живео је мудро, радио много, штедио је паметно, те је дошао до лепа имања и угледа у народу. Бог да му душу прости!

т Прота Адам Муждека, из Гор. Карловца преминуо је 8. јула о. г. у 07. год. живота. Био је професор и катихета на тамошњој вел. реалној гимназији. Син му је коровођа био олим универзитетлијама загребачким, што су овог лета тако леп успех пожњели својом песмом. Имао је шест синова п две кћери. Нека је покој души његовој

у Катарина Анастасијевић. „обра сестра г. Мише Анастасијевића, кр. јавног бележника у Винковцима, Јованке уд. Грујић, Марије Гаванске п Олге Кнежевићке, генералице и чланице овдашње Добротворне Задруге Српкиња Келпарина ај упокојила се 29. јула (11. авг.) о. г. у 58. години живота. Вечан јој спомен!

т Драгош Татић, првенац Милутина Татића адвоката из Београда и супруге му Иване Татић рођ. Гостовић, а праунук г-ђе Нане дра Ђ. Натошевића пз Новог Сада, упокојио се на Паглов дан о. г. у евојој петој години живота, Дете беше пеобично лепо, жпивахло п трезвено, те у толико јаче ојади своје родитеље п осталу евојту. Делпмо тугу ојађепих родитеља, прабабс, мајке п деде, а Бога молимо да малом Драгошу даде рајске насладе.

ж

____о86) „лом (99. ББЕЛЕШКЕ цео пол До о

ПРОСВЕТА.

Црна Гора. Навршила се година дана, како св на Цетињу отворила прва женска радничка школа у Црној Гори. Школу је подигла Кнегиња Јоланда, прва унука Књаза Николе, Над школом је водила бригу Књагињица ЛАсенија, управљала је њоме г-ђа Зорка Ковачевић, а стручну наставу је вршила г-ђа Видна Мемедовићка. Школу је походило 20 ученица и то: 14 из вароши, а 6 из околине. Све су ученице добијале одело и ручак, а оне из околине стан и потпуну храну. Уз испит, који је одржан 28. јуна о. г,

била је приређена и изложба пзрађених радова исте школе, коју су посетили Књагиња Милица пи Наталија, књагињице: Кеснија и Вјера пи Књаз Мирко а и велики број осталих угледних госпођа и госшође са Цетиња. Испшт пи радови ове школе задовољили су у пуној мери високо госте и краљица Јелена послала је на дар евакој ученици по 20 К,, а две ву ученице паграђене и од Књагпње Ммлице свака са 20 К., које ву однеле у двор купљене радове, а књагиња Наталија почаетила је ученице са влаткттшима, Радови су евп: распродати п приход од њих донео је 1500 Б.

рит