Ženski svet

Бр. 8.

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА.

Главни школски надзорник. Срби из Угареке, Хрватске и Славоније имају евоју црквеношколеку самоуправу (автономију). Прошле 1905. год. добили ву то и Срби из Босне и Херцеговине, те ву п опи на законским осповпма по етавинаи евоје црквене п школске власти, У најповије доба поставио је „велпкп Управпи и Просвјетни Савјет“ у Сарајеву за главпог пад“ зорника својих автономних пародипх школа вреног учптеља сарајевске српске више девојачке школе, г. Бојислава Борића, од кога се онај народ и ми многом надамо, а познавајући његову лепу епособиост и велику љубав према школи и њеном папрестку е пупом надом очекујемо да ће п у том крају нашег народа, које је дугогодтињим народним и политичним борбама запарложено епнути лепши дани просвети народној.

РАЗНО.

Минђуше (обоци, рећине, ринчице).=) Важна особина човечје душе је тежња за допадањем. То је моћан покретач многим нашим радњама и извор многих добрих дела. Истачи се ма којом телесном и душевном особином, и на тај начин изазвати интересовање п допадање — то је жеља многих људи.

Тежња за допадањем истиче се највише у неговању телсене лепоте, а како је природа баш жени дала у тој лепоти моћно оружје за борбу живота, то је, по правилу, разумевање п укус за лепим најбоље развијен код женекиња, Полазећи опет са гледишта, да осећај за лепим п жеља за допадањем много помажу и личном усавршењу, мора се признати, да ту особину женекиња не треба осуђивати. Само им ваља пажњу на то скретати, да ее лепота тела огледа једино у сразмери појединих делова п правилној радњи појединих органа његових. Једном речи: лепота и здравље поклапају се, т. ј. само оно тело може бити лепо, које је здраво. То ваља сваки да зна, па да своју тежњу за улепшавањем тела подеси према овом основном начелу и захтеву. Обавештењем народа у томе правцу постигда би све, без сумње, недогледна корист и са здраветвеног и са економног гледпшта, У украсе п накипте, којима се нарочито наше женске служе, да, било поједине недостатке своје природне лепоте надокнаде и ублаже, било да евоју телесну лепоту и драж што видније и јаче истакну, рачунају се готово на првом месту минђуше (обоци). То је први украс женекиња

_ управо одлпка њихова — и ако пма баш и наших ерпеких), крајева, где их п мушкарци посе. ЈЊима су се китили, а и данас се ките, племена па врло ниском степену културнога

=) О овом истом предмету писао д-р М. Јовановић-Батут у „Здрављу« још г. 1882.

| Ши тти по те ___ __. Н__ ши и а = Е

ЖЕНСКИ СВЕТ

189.

развића, а и пароди, који предњаче у цивилизацији. Колико је то оправдано, а у колико се има рачунати у остатак дивљачких обичаја, нећемо за овај мах пепитивати, али нам је стало до тога, да ту навику у нашем народу исправимо — бар у толико, како неће шкодити здрау подмлатка.

У први мах иљледа певероватпо, да сеп минђушама мора здравље пореметити, али је у ствари доиста тако. Свакп лекар знаће вам нарести по неколико примера те врете. Нарочито се јављају таки елучајеви непосредно иза бушења пли пробадања ушију.

Као што је познато, код нашег народа је обичај, да жене 9. марта — на Младенце буше уши женској деци. Младенци ву у опште празник пролећа, када се земља ослобођава свог снежног покривача а прпрода почиње да се буди: — да под топлијим зрацима сунца изазива и развија нов, бујнпји живот. У то доба, дакле све боље успева; све напредује: па није чудо, што наш свет верује. да ће и бушење ушију деца лакше претрпети и боље поднети.

Бушење ушију врши се код нас искључиво у меком, меснатом делу ушне шкољке — у т.з. ушној ревици или ухореви. То место је најзгодније за украс, а подесно је п с тога, што је у њему мало крвних судова и живаца, те повређени део ипти много крвави, нити јако боли. Пробада се обично дебелом шиваћом иглом, а да пробод (канал) не би зарастао, провлачи ее кроза њ памучан, данеп, свилен пли вунен конац, вунпца, овчја длака, чекиња, жица (сребрна) и тд.

По себи се разуме, да наше жене при тој операцији нису баш пажљиве и обазриве. Често употребе стару, зарђалу и већ толико пута употребљену иглу; узму нечисте и загађене конце или длаке; а и ушну шкољку не проперу, него

је боду онако прљаву, блатњаву п пуну евакојаке нечистоће. На тај начин може се девити, а често п дешава, да једап (ма и најмањи) део нечистоће у рану доспе. С њоме по гдекада продре до повреде и која клица болести, те изазове кад блажије кад озбиљније појаве (оток, црвенило, бол, гојење красте). Гдекада се деси, да клица или отров нечистоте кроз свежу (пресну) рану доспе и у крв, те се онда разнесе по целом телу, п изазове најозбиљније болести, н. пр. тровање крви, црвени ветар, склопце (тетан), вренгу и 1. д.

Да таки елучајеви нису баш ретки — нарочито код нас — показаће неколико примера из моје скорашње праксе. После 9. марта, 0. г. позову ме у кућу неког отреситог сељака, Ту затекном три женска чељадета, где леже у јакој ватруштипи и бунилу. Глава, лице п ушне шкољке надувене, отекде, местимице црвене — еве знаци црвеног ветра, изазвани бушењем ушију 9. марта и увлачењем смрдљиве и нечисте овчје длаке. — У другој једној кући девојчица пати од неких краста испод ушне шкољке. Није јој