Ženski svet

190. о

помогао никакав лек, и тек кад је на мој одлу-

чан захтев мати детиња извукла пз ушију дугачак, вунени конац, красте су зацелиле. — Сећам се једног примера из времена мога школовања, који спада амо. У болницу је дошла нека жена ради операције неког великог израштаја ушне шкољке. Наставник нам је објашњавао, како је тај израштај изазван тешким и нечистим 060цима. Да би се све ово избегло, најпоузданије би било, кад се мпнђуше не би никако носиле. Потребне нису, а ако је до украса, имају жен екиње стотину других начина, да се ките и краве, п не морају баш уши бушити као оно дивљаци — увлачећи карике и брњице у уши, нос и уене.. А ко баш неће да остане непробушених ушију, нека се бар постара, да тај посао изврши лекар, којп ће знати, како бе се сачувати од свих тих опасности. Где нема лекара при руци, нека се тај посао повери бар каквој трезвенијој, поузданој и чистој особи, а не бабама и врачарама. Чистоћа је у томе нај. преча, а да се она постигне, ваља пазити на ово:

1. Ушну шкољку треба добро опрати прокључалом па охлађеном водом и сапуном; неколико пута изапрати је том водом, па је онда чистом сухом крпом избрисати. Добро је иза тога изапрати место, где бе се убости, љутом ракијом или другим којим десинфекцијопим сред ством (карболком, лизолом).

2. Игла мора бити чиста, глатка и сјајна, а нипошто зарђана. Њу ваља претходно (на пла мену од свеће или лампе) усијати (али да се не огари), па онда оставити да се пехлади. Да се не би поново загадила, оставља се на. скоро изапрану платнену крпу, а при употреби не хвата се претима за онај део, који ће кроз мево пролазити.

3. Конац треба да је мек, нежан, средње де бљине, а што је најпрече: — да је претходно прокухан. Најбољи је свилен конац (ибришим), а елужи добро и вунен. Друге ствари не треба у уши увлачити.

4. Особа, која ухо буши, мора имати чисте руке. Нека их претходно врелом водом и сапуном добро опере.

5. Бушење ушију најбоље је вршити е пролећа и. на одраслијој деци (око 10 год.). Мала деца то теже подносе. Наше жене, на против, удевају минђуше деци врло рано. Устежу се, да донесу дете на калемљење, јер се боје убода лекаревих, а радо с пејаком децом иду женама, да им уши буше.

6. Удевени конац ваља чешће померавати да не урасте у рану. Чим почне гнојити, пли чим се почне жућкаста течност око ранице скупљати, ваља конац извући.

1. Минђуше треба да су лакс, а онај део њихов, који је у пробушеном уху, нека је златан или сребрн да не може зарђати. Ваља их по гдекада из ушију вадити, па опрати.

„Еј ____ Ја и а у от ди _-- = а У _-— = Прашиш их пиши ___ ___- ___о--___- = не 7 __=-+ ~ __бо ___ 0, =—_- = =

ЖЕНСКИ СВЕТ

Дугачке минђуше са шиљцима и оштрицама могу околне делове вређати пи разрањавити. Њих нарочито нека не носе жене док доје већ и детета ради.

Д-р Хран. М. Јоксимовић.

КЊИЖЕВНОСТ.

Споћеница. Изишла је из штампе Споменица 25-годишњег рада Добротворне Задруге Српкиња Новосаткиња, коју је написао њен 95.тодиињи перовођа Аркадије Варађанин. Споменица је подељена на пет одсека, у којима је приказан постанак и историјски развитак задруге; — рад на привредном задатку, у коме је изложба женеких рукотворпна Српкиња из Аустро-Угарске од 1884. г. у свој опширности приказана; рад покретању п помножавању оваких задруга; —- њен рад око прикупљања милодара п њепе прославе културног значаја. Књига је изнела 8 штампаних табака велике осмине, у лепој техричкој пзради штампарије Браће М. Поповића. и књиговезачке радње Милана Манојловића овде а пздала је сама задруга у 500 примерака, као дар свој који ев разашиље евипма чланицама те задруге, Добротворним Задругама, "Кенеким Друштвима, књижевним листовима, великодостојницима и осталим заслужним мужевима, а нарочито онима, који за ово друштво имају какве заслуге.

Летопис Матице Орпеке. Књига 288 свеска ТУ. за годину 1906.

Уз ову свеску „Летописа изашао је бр. 18 Књига Матице Српске „Зборник петоријеких докумената 1. (Како се поступало са српеким молбама на двору ћесара аветријског последње године живота патријарха Арсенија ПТ. Чарнојевића) од Радослава М. Грујића.

Изашла је с горњом евеском Летописа и 119. свеска „Књиге за народ : Уму и Срђу. Поука за народно просвећивање. Написао Павле Ар. пшинов. |.

(ве те књиге добијају чланови Матице Српске бесплатно, чим уплате прву рату од 20 К а могу се добити и у претплати за 6 К годишње. Претплата се шаље непосредно благајни Матице Српске а за Србију прима претплату једино књижара Светислава Пвијановића у Београду. Кнез Михајлова улица.

Књижар београдски С. Б. Цвијановић јавља, да издање Песама М. Кћурчића, које је објавио био, није успело по жељи, те се неће растиуривалиц. Споменица о педесетогодишњици евештеничке елуже Њег. Светости Георгија Бранковића, патријарха ерпеког. Срем. Карловци. Срп. мапас тирска штампарија са ликом патријарховим. Написао проф. Ђорђе Магарашевић.